POČETAK
Upoznali su se na jednoj proslavi Nove godine. Zapravo, tada je krenula njihova Igra. Nisu se sudbonosno sreli kao u sladunjavim ženskim filmovima, nisu nevešto razmenjivali poglede. Susret je bio kao i svaki drugi susret. Sasvim slučajan.
Emu je Kosta prilično živcirao tokom čitave večeri. Njegova ležerna ali atraktivna pojava nekako joj se činila pomalo budalastom. Kao da se previše trudio da izgleda opušteno. Ali primećeno. S druge strane, Kosta nije isprva ni primećivao Emu. Ona svakako nije bila njegov tip devojke. Jedna od onih koje su njemu delovale napeto i prenaporno. Kao da je jedva čekala da se sa nekim raspravlja. Jedino što je na njoj te večeri primetio, jeste njena gusta, kovrdžava kosa, nekako previše neukrotiva za njegov ukus. On je više voleo skockane devojke, moderne – trendy.
Kako je muzika te večeri divljala kao i sama atmosfera ispunjena dimom cigareta koji je štipao oči uz sveprisutno dejstvo alkohola, Ema i Kosta bi se, s vremana na vreme, okrznuli u prolazu i gužvi, naizgled ne obraćajući pažnju jedno na drugo. Može se reći da je varničila neka blaga netrpeljivost među njima. Kosta je odavao utisak da ga je ona izgledom nedostojna, a on je za nju bio nedostojan intelektom.
Ema je volela da čita. Bavila se i katkad pisanjem još iz studenskih dana. Stalno bi nešto zapisivala u sveščici, na malim papirićima koje bi svuda sa sobom nosila, u mobilnom telefonu, na salvetama iz kafića. Glava joj je uvek bila puna zapletenih misli, teme su joj lako dolazile, često je postavljala sam sebi pitanja na koja nije imala odgovore a za kojima je uporno tragala. Ema je bila jedna od onih žilavih devojaka. Istrajala bi gotovo u svemu što naumi. Iako je bila rečita i u pisanju vrlo koncizana i jasna, misli su joj neretko bile upetljane i napregnute poput strune. Volela je o svemu dobro da promisli. Problem bi sagledavala iz svakog ugla, što joj je kasnije Kosta često zamerao. Umeo je ponekad da napada njenu preteranu promišljenost. Ema je zatim volela muziku, zapravo obožavala je bluz, baš kao što će kasnije obožavati Kostu.
Kosta je voleo istoriju i muziku. Na njegov veseo i vrckav duh uveliko je uticala muzika koju je on duboko cenio i poštovao još od ranih dečačkih dana. Procenjivao je ljude na osnovu njihovog muzičkog ukusa, i mada to nikad javno ne bi priznao, smatrao je dosadnim sve koji se nisu uklapali u njegov melodičan krug. Kosta je bio jedan od onih ljudi koje bi muzika stalno pratila. Kod kuće, u autu, na ulici. Njegova pojava bi se lako kretala u nekom ritmičnom maniru. Muzika je bila njegov saputnik. Njegov žig. Obožavao je Nik Kejva, baš kao što će kasnije obožavati Emu.
Kako je vreme prolazilo a veče postajalo sve napornije, Kosta joj je sasvim slučajno, iz dosade ponudio piće. Prolazio je pored nje i njenog veselog društva, videvši kako ona nespretno poskakuje i doziva konobara. Namestio je svoj šeretski osmeh, bio je siguran da će Ema biti oduševljena njime. Ipak, ona ga je odbila. Vrlo je lako rekla Ne. Pritom, nije bila neljubazna. Naprotiv. Osmehnula se veselo i vidno raspoložena. Time je samo potvrdila svoju nezainteresovanost za bilo kakvu komunikaciju sa njim.
I Kosta joj je uzvratio još lepšim, dečačkim osmehom. Sa raščupanom, loknastom kosom delovao je poput dečaka kome se Igra dopala.
Kostu je pomalo privuklo njeno odbijanje. Emu je, kako se činilo, tog trenutka pomalo zaintrigirala njegova potpuna ravnodušnost.
Privukla ih je međusobna nezainteresovanost.
Tada je Igra počela.
