5. poglavlje
Slow Down
Emi je srce bubnjalo u ušima. Kada bi samo umela da se umiri, činilo joj se da bi trezvenije razmišljala. Ovako, misli su joj se takoreći sudarale u glavi, pobijajući jedna drugu u trenu njihovog nastajanja. Navukla je dugi sivi džemper preko sportskih helanki (nije želela da ostavi utisak kako se previše trudila). Nazula je patike i zgrabila svoj teški sivi kaput dok je u žurbi pokušavala da izvuče lokne koje su joj se zaverenički mrsile ispod kragne kaputa. S vremena na vreme, neki majušni unutrašnji glas probijao bi se kroz narojale misli i uporno postavljao pitanje: ’’Šta to radiš Ema!?’’.
Ipak, Ema je, kao i uvek u svom životu, tačno znala šta radi. Prislonila je šaku na hladnu metalnu kvaku i za trenutak hladnoća joj se snažno priljubila uz dlan. Ema se blago stresla od zime i nervoze, nakon čega se čuo glasni klik i vrata su se otvorila. Potom je ubrzanim korakom krenula niz ulicu. Vetar joj je hladio vrele obraze dok joj se jedan, odmetnuli pramen kose lepio za usne. Usne koje su jedva čekale da se priljube uz Kostine.
Tog jutra, nakon par razmenjenih poruka, Kosta je pozvao Emu u svoj stan i Ema je uradila nešto što do tada nikad u svom životu nije. Bez mnogo razmišljanja je pristala.
Za to vreme Kosta je Emu čekao u svom stanu. Očekivao je da se pojavi svakoga časa. On, koji je u svemu video zabavu, osećao je blagu nelagodu iako je nije pokazivao. Obučen u crni džins i crni duks, čekao je naslonjen pored prozora koji je gledao na ulicu. Prekrstivši ruke u nekom, njemu nepoznatom odbranbenom stavu, želeo je da je vidi kako dolazi, kako korača ka njemu. Omamljen blagom nervozom i uzbuđenjem, osećanjima koja su se komešala sa nekom žednom strašću, osetio je kako mu se toplinu širi ispod pupka. Ipak, trudio se da ravnomerno diše.
Ugledavši je, poželeo je da Emu što pre oseti. Krenuo je ka vratima da je dočeka. Prošlo je par minuta i Ema se našla ispred njegovih vrata koja su već bila širom otvorena kako bi je propustio da uđe. Obuzeti strašću i isčekivanjem, oboje su se smeškali u tišini. Emine tamne oči su isijavale od uzbuđenja dok ga je budno posmatrala. Kosta joj je pomogao da skine kaput i sada već sasvim siguran u sebe, privukao je rukom ka sebi. Dok joj je levom rukom držao promrzle prste, desnom joj je sklonio loknasti pramen kose uplivajući svojim dugim prstima u njenoj kosi. Svojim tamnim očima, sve vreme je posmatrao njene koje su ga žudno posmatrale. Kao da su prepoznavali sebe u onog drugog.
Kosta je lagano koraknuo prema njoj goreći od želje da je poljubi. Ema je bez pogovora otvorila svoje usne i toplim jezikom ga vešto osvajala dok je opipavala njegovu donju usnu. Vrelina tog poljubca kao da se razlivala iz njenog tela u njegovo. Osetio je kako mu se utroba blago grči, nešto između reskog bola i zadovoljstva. Puls mu se ubrzavao dok joj se polako prepuštao. Emina, do tada hladna koža tela, kao da se užarila za veoma kratko vreme. Njegove ruke bile su na njenoj koži, zaronjene ispod džempera koji je on ubrzo skinuo sa nje.
Ema mu je nevešto otkopčavala dugme sa farmerki sve vreme ljubeći ga i ne odvajajući se od njega. Dopale su joj se njegove muževne šake svuda po njoj. Imala je osećaj kako mu se potpuno predala i u tome je apsolutno uživala.
Sada već potpuno bez odeće, Kosta ju je ljubeći odveo do kreveta. Ema je tek tada primetila da je u sobi potpuni mrak dok je iz nekog ugla dopirala tiha muzika. I to ona koju je jako volela. Prepoznala je lagani ritam Morčibe: When the day is through, all you got to do is slowdown’’, dok su prvi put, gladno i pomalo nespretno vodili ljubav.
Od tada pa nadalje, želeli su jedno drugo, još više.
