Ако сутра дође а мене нема ту

Ако сутра дође а мене нема ту

Ако сутра дође, а мене нема ту,
знај да моја душа сада кроз ваздух лебди,
као пријатни јутарњи поветарац,
њишући високе крошње древног дрвећа.

Ако сутра без мене сване,
немој плакати, немој, немој горке сузе лити.
Ослушни, чуј, ја сада обитавам,
заувек жив у твом срцу и сећањима.

Ако се сутра огласе звона смрти,
а мене нигде на видику нема.
Пронаћи ћеш ме у речима, које оставих,
а на небу, е ту ћеш ме видети у нијансама звезда.

Ако сам напустио ово место, а збогом ти не рекох,
и тешки окови туге згрче ти то твоје мило срце.
Молим те, о драга моја, немој очајавати,
само је моје тело мртво.

Ја сам сада заувек слободан,
изван овог материјалног света.
У апстрактном и имагинарном,
у сјају праскозорја,
у трептају звезда,
у песми птица,
и римама природе.
У миловању месечине,
у добима која ће доћи и проћи,
у топлини летњих киша
и оног осмеха у огледалу, што крајичком ока ухватиш,
у додиру снега као перје меког,
у смеху и анегдотама,
у песмама, у причама,
у речима, у знаковима.

Дакле, ако сутра дође, а мене нема ту,
знај да ниси сама,
немој туговати,
само погледај,
и веруј ми, видећеш…
У свему ћеш ме пронаћи.

À tout le monde, à tous mes amis!