Моја Шива

Моја Шива

Нађем те свугде,
тамо где не бих смео,
тамо где не бих хтео,
тако дивљу, неукроћену.

Дођеш сама непозвана,
изненада, мене тако гладна,
куцаш, гребеш,
куљаш, болиш, волиш.

Ране моје солиш,
кројиш, бујаш,
гнојиш, за дом у мени не молиш.
Растеш, одрастеш, прерастеш,
кидаш, ништа не питаш.

Црнином каљаш,
сијаш тако јарко мрачна,
слепа, бесна,
апстрактна, корачаш,
једеш, тињаш,
све већа и већа јачаш!

Нађем те свугде,
у рупама, на кукама,
мучна, бучна,
ипак си ти моја, распарчана,
цела, тврдоглаво своја.

Нађем те свугде,
тамо где не бих смео,
где не бих желео,
ал тамо мораш бити,
од тебе се не могу сакрити,
увек жива, моја Шива.