Izdaja

14. poglavlje

“Još jedno veče, je li?”, pokušao je Glen Rob da započne nit bilo kakvog razgovora, jer ih je tišina pritiskala sa svih strana.

“Valjda će bar jedno veče biti mirno”, odgovori mu Markus.

Svi gosti hostela okupili su se za stolom, na insistiranje Markusa i Džozefine. Čekao se jedino Gato. Kuvar je upravo bio založio vatru u glavnom kaminu kada su bračni parovi pristigli, pa je trenutno i dalje dežurao pored vatre, čekajući da se razgori. Plamen je umeo da izgleda veličanstveno pri zalasku sunca u tom velelepnom kaminu.

Ovo je bio prvi put da je bilo ko od gostiju zatekao kuvara na recepciji, ali mu je objašnjeno da je događaj vanredne prirode, pa se mora održati u vanredno vreme. On je na to uzvratio sa: “Nadam se da je sve u redu”, i nastavio da zvižduće. Markus mu je još jednom pozavideo. Bilo je njemu zanimljivo kada je aktivan, ali je malo više voleo fizičku aktivnost od psihičke, što se ne može reći za njegovu ženu, koja je ovih dana prosto blistala. Zapravo je jedini put kada ju je video namrštenu bio kada se požalila na neki miris na trgu nekoliko sati ranije. Na miris koji on uopšte nije osetio. Možda je samo osetljivija na mirise od njega.

“Moram do toaleta”, rekla je i otčrala na sprat.

Glen Rob je kuckao prstima po stolu, a pukovnik je nešto šaputao sa ženom. Gato je ušao u sobu i smestio se.

“Ne vidim zašto je ovo potrebno kad policija dolazi već za sat vremena”, rekla je Eva Reding.

“Nije potrebno”, reče Džozefina, koja se sa stepeništa upravo vratila u sobu. “Ne morate da budete ovde. Samo smo hteli da policiju sačekamo svi zajedno. I da popričamo o još ponečemu pre nego da oni dođu.”

Sada su svi sedeli.

“Čini se da je prošlo puno vremena od našeg putovanja vozom”, započeo je Markus. “Je li tako, gospođice Reding? Nadam se da je ono onesvešćavanje bilo jednokratna stvar. Šta vas je toliko uplašilo da ste se onesvestili, s obzirom da vam se to do tada nikada nije desilo?”

Pogledala ga je u oči.

“Rekla sam vam, ne sećam se.”

“Sećate se da ste čitali novine?”

Nije odgovarala.

“Možda vas je uplašilo nešto u novinama, a možda i nešto od spolja. Tako sam bar mislio sve dok moju suprugu i mene naš dragi Gato nije odveo u svoju kolibn u šumi.”

Džozefina je posmatrala da li se neko trgnuo na pomen kolibe, ali ništa nije uspela da uoči.

“Kada sam razmaknuo minijaturnu zavesu, shvatio sam da ako se kroz staklo pogleda u tačno to doba dana, kada je sunce bilo pod tačno tim uglom, kroz prozor ne može toliko toga da se vidi. Zapravo, može, može da se vidi odraz onoga što je unutra..Nije vas uplašilo ništa od spolja, gospođice Reding, već nešto iznutra. Boje reći, neko ko je stajao na vratima kupea. Da li se sad sećate? Ne? Dobro. Pretpostavljam da je to bio neko iz vašeg prošlog života. Radili ste kao spremačica, guvernanta?”

“Bila sam sluškinja”, oglasila se Eva.

“Posao kog uvek ima kada je u pitanju tako veliki grad kao što je Mančester. Lepo je što ste mogli da priuštite odmor u Italiji, i to dvonedeljni. Možda vam se ovde tako dopadne da ostanete i još duže. Da li ste u tom svom prošlom životu možda nešto zgrešili, pa tako jako želite da se udaljite od njega? Da li je Toni Grin to saznao? Možda vas je ucenjivao, pa ste se našli, posvađali, a onda ste ga vi gurnuli u kamenolom. Možda vam je on bio smetnja, pa ste ga zato ubili.”

Tada joj se izraz lica učvrstio.

“Nisam ga ubila!”

Markus je ustao i krenuo da hoda oko stola, a onda i da se povremeno zaustavlja iznad nekog.

“Bilo bi previše nelogičnosti da jeste.”

“Zaboga, zbog čega terate sirotu devojku da ponovo proživljava svoju prošlost, ako već znate da ga ona nije ubila?!”, uzviknuo je Gato.

“Dva su razloga”, odgovorio je Markus. “Prvo, ključ onoga što se ovih dana događalo u Orsinji leži u prošlosti, a drugo, da bi istina izašla na videlo. To što ga ona nije ubila, ne znači da ne zna ko ga je ubio.”

“Zanimljivo je što ste se ubacili u razgovor, sinjor Gato”, krenula je Džozefina. “Gospodin Glen Rob primio je neke loše vesti vezane za posao, kao što nam je sam rekao one noći kad smo svi stigli. Primio je pažljivo iskucan telegram.”

Izvadila je papir iz džepa, iz kog stvari samo što nisu počele da ispadaju.

“To je privatni dokument!”, viknuo je Rob.

“To je moj privatni dokumetn”, odgovori mu Džozefina. “Ovo je razglednica koju sam iskucala na Gatovoj kucaćoj mašini. A ovo je…”, izvadila je još jedan papir, “telegram koji ste vi primili.”

Ustala je  i podigla uporedo oba papira ispred sebe.

“Ova dva pisma iskucana su na istoj kucaćoj mašini.”

Rob je u glavi spajao dva i dva.

Džozefina je krenula oko stola i spustila papire pred Gata, a onda se vratila na svoje mesto.

“Gato vas je prevario, gospodine Robe. Poslao vam je ovo pismo, a onda ga je iskoristio da vas ucenjuje. Kako vas je ucenjivao, to samo vi znate, a mi imamo neku ideju. Ali, vratićemo se na to. Sada dolazimo do Vere Karsters. Misteriozni pošiljalac poslao je otrovni paket za Tonija Grina, koji je zabunom dospeo do vas. Pretpostavili smo da vi niste bili namenjena žrtva. Bili ste kolateralna šteta. Međutim, ne na način na koji je naš pošiljalac zamišljao. Naime, zašto bi neko hteo da otruje Grina, a zatim i da ga ubije? Znamo da je talat otrov koji ne ubija. Zbog toga znamo da ste vi, gospođo Karsters, ipak bili namenjena žrtva.”

Vera je bila iskreno začuđena.

“Ali, zašto ja?”

“Morao je to da bude neko od nas, a igrom slučaja, vi ste pili šeri. Nameće se zaključak da je ubica hteo da Toni Grin pregleda vas i da shvati da je to trebalo da bude on, da shvati da je na tankom ledu. Dakle, uspešno su zaplašeni i Eva Reding i Toni Grin, i niko drugi. Ubica je odradio prvi deo posla. To jest, možda bi bolje bilo reći počinitelj. Ono što sam tek danas shvatila je da očigledno nikome nije u interesu da se ovo reši.”

Okrenula se ka Glenu Robu.

“Vi ste podmitili svirače da odu kućama. Bili ste ucenjeni. To nije tako strašno. Ali, vi ste takođe znali put do dna kamenoloma, bez da vas neko navodi gde da idete. Bili ste tamo i ranije. Dok ste drogiranu Evu Reding ostavljali nad telom Tonija Grina. Eva je, pod dejstvom lekova za spavanje koje smo našli u ormariću za šankom, boravila u Gatovoj kolibi, koju ste vi nakon toga pospremili. Bili ste ucenjeni. Da li ste i pre toga još jednom bili u kamenolomu?”

Glen Rob branio se ćutanjem. Markus je ponovo preuzeo glavnu reč.

“Svi smo mi bili deo izuzetno pažljivo promišljenog plana. Gospodine Gato, pohvaliću vas da izgledate dosta mlađe. U vozačkoj dozvoli piše da imate trideset dve godine.”

Gato se uzvrpoljio.

“Ipak ste u Engleskoj bili malo duže nego što ste nas pustili da verujemo. Rekli ste da vaš auto ima problema sa paljenjem kada dugo nije vožen, a malopre je upalio iz prve. Pretpostavljam da vas je čekao parkiran na stanici dok ste šetali po vozu. Svi koji sada sede za ovim stolom su bili u tom vozu, uključujući i vas. Vi ste taj koji je uplašio Evu. Vi ste taj zbog koga se onesvestila. Ali, zašto bi se toliko uplašila od vas? Pored svega, vi ste joj ipak verenik.”

Bacio je prsten na sto pred Gata. Eva je rezignirano brisala suze rukom.

“Da li ste živeli zajedno u Engleskoj? Ili je konkretno vaše prebivalište moralo da se menja stalno s obzirom da ste tako vešto uspeli da izvršite niz pljački u Mančesteru u periodu od šest meseci, a da vas ne uhvate? Eva je i dalje radila kao sluškinja, iako ste joj vi donosili skup nakit. Možda je shvatila odakle taj nakit dolazi, i nije to odobravala. Zaprosili ste je, a ona je zapretila da će vas odati. Bila je to najveća izdaja koju ste doživeli.”

Džozefina je sada preuzela reč.

“Počeli ste da je vidite kao neprijatelja i morali ste da nađete način da je držite u šaci. Tada ste počeli da sumnjate i u svog prijatelja medicinara, doktora Grina. Do tada u tom pravcu niste razmišljali, ali ste shvatili da ako ljubav vašeg života može da vas izda, onda može i prijatelj. Zbog toga ste smislili plan. Plan koji ih je oboje stavio na vašu milost i nemilost.

Poslednja žena kod koje je gospođica Reding radila bila je stara i pala je niz stepenice. Eva je kod nje radila tek dva meseca, što se vidi iz ugovora o zaposlenju kojeg smo našli u vašim kolima. Pretpostavljam da je žena do tada bila vitalna, i da joj sluškinja nije bila potrebna. Zbog čega je onda naglo počela da gubi jačinu? Starost? Ili možda otrov? Male količine otrova koji ne ubija, ali oslabljuje. Otrov za zaplašivanje, talat.”

Iz džepa je izvadila bočicu talata.

“Podmetnuli ste ovo u kofer Glena Roba. Kao što rekoh, svaki deo plana bio je razrađen do detalja. Vratimo se ponovo u prošlost. Ucenili ste Evu. Optužili biste je da je gurnula ženu niz stepenice, da je ona odala vas. Možda optužbe nisu u istom rangu, ali za nju je to bilo dovoljno. Rastali ste se, sa osećajem da ste bezbedni. A onda su vas uhapsili zbog nečije dojave. Niste mogli da budete sigurni da li vas je izdala Eva ili Grin, a ona je rešila da započne novi život ovde, da pobegne od vas. Kada ste izašli iz zatvora, uredili ste da se Orsinja nađe u svim mogućim turističkim brošurama, uzeli ste ime Gato i voila! Zamislite koliki je šok za nju bio kada vas je videla u vozu.

Ipak, za svaki slučaj vam je trebao saučesnik. Sami ste oformili turu gostiju, zar ne? Nije baš bilo ko mogao da dođe ovde. Glena Roba ste izabrali zbog prirode posla i zbog informacije da je bio umešan u prodaju antikviteta na crnom tržištu. Vaš čovek. Bio je voljan da uradi sve, a da vi njega ne izdate. Lažna inansijska nestabilnost koju ste mu usadili potpomogla je da sve teče kako treba.

Niste bili tu kada smo stigli. Bili ste na odstojanju jer niste hteli da vas Eva odmah vidi. Poslali ste malog Marka da se upozna s njom, znajući da on često ide u šumu, i da će je najverovatnije odvesti tamo. Ona je među ružama iscepala haljinu, i tada je dobila ideju da tamo sakrije prsten. Ko će kopati po ružama? Svaku vezu sa vama je pokušala da odbaci i zaboravi. Kada se Eva rastala sa Markom, susreli ste je. Pretili ste joj i odveli ste je do kolibe, gde ste je drogirali lekovima za spavanje, došli ste u hotel i pripremili sto za večeru. Otkucali ste pismo Glenu Robu i tako dobili saučesnika.

Te noći ste navodno izašli da tražite Evu, a zapravo ste izašli da je proverite, a možda i da joj date novu dozu lekova. Glena Roba ste smestili u jedinu sobu iz koje je moguće neometano izaći kroz prozor bez da vas iko drugi vidi, tako da je i on pošao sa vama. U kolibi je video da je situacija ozbiljnija nego što je očekivao. Bili ste naoružani nečime. Tada je svačija sudbina bila zapečaćena, jer je Glen Rob video i znao previše. Naredili ste mu da u određeno vreme odnese Evu do kamenoloma. U međuvremenu ste pokrenuli plan sa otrovom. Grin je došao po flašu, a onda ste ga nazvali i rekli da ste slučajno zamenili flaše. Potom ste ga opet zvali da dođe da pregleda Veru, i tada je shvatio poruku.

Onog dana u vozu, Eva je čitala novinski članak o vašem puštanju, i odmah nakon toga vas je ugledala na svega par metara od nje. Vi ste u nekom trenutku odlučili da zaplašivanje nije dovoljno, da morate da sklonite obe osobe za koje ste sumnjali da su vas izdali. Rešenje je bilo jednostavno, ubijete jednu, a drugoj smestite zločin.

Namamili ste Tonija Grina u šumu, i gurnuli ga niz kamenolom, a onda je Rob postavio scenu. Kada smo vas ispitivali, svu sumnju ste bacali na Roba, da biste oprali ruke od svega. Možda ste planirali da ih optuže oboje. Telefonske linije ste vi presekli da biste dobili na vremenu. Sa Tonijem Grinom ste se dosta družili. Verovatno vas je ubeđivao da vas nije on izdao, ali morali ste da budete sigurni, a ovo je za vas bio jedini način.

Gato se uspravio i osmehnuo.

“Lepo ste to razradili”, rekao je, a onda je skočio.

Uzdasi su se prolomili sobom, odsjaj svetla sa površine noža odbljesnuo je i zaslepio Markusa na kratko, a Džozefina se našla u Gatovom stisku, sa prislonjenim nožem uz grlo.

“Ni korak dalje!”, uzviknuo je. “A ti se ne opiri!”, reče Džozefini.

Džozefina se umiri, a pukovnik i žena ustuknuše.

“Nitkove!”, uzviknuo je Rob. “Ti si kriv za sve ovo!”

Gato je držao Džozefinu za kosu i uz svoje telo, zabacivši joj glavu unazad. Čelik se približavao njenom vratu. Bio je to nož koji je pronađen kod Eve u kamenolomu. Niko nije primetio da se nije više nalazio tamo gde ga je Ares one noći ostavio.

Markus se polako približavao.

“Još jedan korak i ubiću je”, rekao je mirno Gato.

“Markuse, stani”, reče Džozefina. Ona je delovala najmirnije.

“Gato, ovo nije rešenje”, pokušao je Markus sa podignutim rukama.

Zvuk automobilske sirene zaparao je vazduh. Gato je prišao do prozora, čvrsto držeći Džozefinu. Spazio je taksi koji je došao po pukovnika i ženu.

“Ti!”, pokazao je ka Markusu.

Izvadio je veliki svežanj novčanica iz džepa.

“Idi i otkaži vožnju. Daj mu ovo. I bez bilo kakvih trikova!”

Markus ga posluša. Kroz otvorena vrata začuo se kratak razgovor između njega i vozača, a onda se vratio.

“Zatvori ta vrata!”

Markus je spazio da su Glen i Eva prišli jedno drugom i da su im se stolice sada dodirivale. Gato nije mogao da vidi da je Džozefina namignula Markusu.

“Gato…”, ponovo je počeo Markus, ali ga Gato prekinu.

“Izdaja… je najveći greh”, izusti on, a onda ispusti strašan krik.

Džozefina je zabacila glavu još više pozadi, a iz džepa brzinski izvadila ružu i zabola mu u venu ruke koja je držala nož. Krv mu je tekla svuda po Džozefininoj i svojoj odeći i pao je unazad na zemlju, ispustivši nož.

“Dajte neki zavoj, brzo!”, viknula je ka Robu i Evi dok je Gato vadio trnje iz ruke.

Markus je nož pritisnuo kolenom za pod, a rukama je pritiskao Gatove noge dok se ovaj kvrčio po podu. Džozefina je klečala sa jednom ispruženom rukom, spremna da prihvati zavoj od Eve, ali zavoj je prihvatio Glen Rob. Gato je jaukao na podu.

“Neka ga, neka pati”, čuo se glas Glena Roba.

“Ako ga pustiš da umre, bićeš isti kao on”, plačno mu je vikala Eva.

“Nikad neću biti isti kao on.”

Okrenuo se ka njoj.

“Ako preživi, uhapsiće ga! A onda će ga opet pustiti! I opet će se vratiti da nas traži!”

Džozefina je sada ustala i stala kraj njih.

“Ovog puta ga neće pustiti. Imate našu garanciju.”

Ispružila je ruku, a on je oklevao. Gato je odavao sve manje glasa sa poda.