Prošlo je mnogo godina od kada su prestali da se viđaju.
Nekada je to bio odnos pun emocija sa njene strane.
Bila je zaljubljena. Iako ju je uveravao da su samo prijatelji, ona je živela u svom svetu i mislila da mu znači bar malo više nego druge.
Kako je vreme prolazilo, sve više se zaljubljivala i istovremeno bila tužna jer nije mogla da ga ima koliko i kako je to ona želela.
Nije želela da prihvati realnu sliku njihovog odnosa već je živela u maštanju da će čak jednog dana možda i živeti zajedno.
Sa druge strane, on nije pokazivao ništa jače emocije od njegovih dotadašnjih standardnih.
Njega je samo zanimala njena seksipilnost, intimnost, i možda ponekad njena duhovitost jer je umela da bude zabavna. I to ju je bolelo.
Upoznavala je u međuvremenu i druge muškarce ali je u svima tražila ono nešto NJEGOVO.
Godinama se viđjala sa njim i jednog dana je odlučila da mu sve prizna, znajući da će ga od tog trenutka izgubiti.
Jednog kišnog jesenjeg popodneva mu je u pismu rekla šta zaista oseća prema njemu i dobila je odgovor kog se u podsvesti plašila. On nije želeo vezu.
Teško je to podnela iako je bio očekivani odgovor.
Prošlo je dosta godina, u međuvremenu se ona opet zaljubila i zavolela. Nisu se viđali ni čuli ali bi ona povremeno pomislila na njega. Jer bilo je puno lepih trenuataka i uspomena koje nije mogla a ni želela da zaboravi.
I sasvim slučajno jednog dana su se ponovo čuli. Bila je srećna zbog toga, a veruje i da je njemu bilo drago.
Od tada su u prijateljskim odnosima.
Ali ništa više nije isto. Ni njene godine, ni njena zrelost ni ozbiljnost ni emocije.
Voli ga i dalje i drag joj je ali na neki drugi, zreliji, odrasli način. I opet je srećna.
