Nedostaješ mi da te zagrlim.
Da se ušuškam pored tebe i namestim svoju glavu izmedju tvog vrata i ramena.
Nedostaješ mi da me pogledaš tim najlepšim zelenim očima koje sam ikada videla.
Da me svojim dugim trepavicama maziš po obrazu kad se ponekad kao deca igramo.
Nedostaješ mi da te na trenutak poljubim u prolazu dok nešto spremam u kuhinji.
Nedostaju mui tvoji nežni dodiri dok vodimo ljubav.
Nedostaje mi kada mi prstima prelazis po ledjima pa se spustaš niže do struka i kukova i šapuceš mi ‘’prava si’’.
Sve mi tvoje nedostaje.
U svakom trenutku tokom dana te vidim.
A najviše mi nedostaješ uveče kada se sve umiri, kada je tišina tolika da prosto čujem svoje srce kako kuca samo za tebe.
Nikada ne bih mogla da te zamenim nekim drugim.
Niko me nikada nije voleo kao što me ti voliš.
Promenio si me, ljubav tvoja me promenila.
Nedostaješ mi mnogo ..
