Proslo je od tad mnogo godina.
Puno se toga promenilo
Ali kofer secanja nosim svuda
Neko ga je meni namenio.
U svakom snu,
U svakom novom danu.
Kroz buku i galamu
Odzvanja isti zvuk
I u meni nastaje muk.
Cujem ime kojim si me dozivao
Okrecem se, trazim te.
Ali nema te, odavno si otisao.
Pozelela sam ti da nadjes ljubav.
A u sebi sam proklinjala sve zene sveta.
Pozelela sam ti da budes srecan.
A znala sam da je sreca meni oteta.
Pozelela sam ti topli dom i divnu decu.
A mrzela sam to sto ce im dom biti tamo gde ja necu.
Nekada si bio ceo moj svet
A sada si tako dalek
A ja, samo jedan uveli cvet
Slomljen i srca rasutog na komade.
Oko mene su barikade.
Bila je to ljubav koju niko nije razumeo.
Niko ne bi ni umeo.
Bila je to ljubav zbog koje se knijiga napisala
Ali od suza jedva sam pisala.
Bili su to mokri zapisi.
Brljotine jedne tuzne zene
Koja je volela tako jako da je na kraju zbog nje same, ostala sama.
I dalje te cuvam u svojim zapisima
Postao si slavan.
I ako se tvoje ime nikada nece saznati
Ni jedan lik iz knjiga nikada ti nece biti ravan.
Uvek sam pricala da je svet poceo
da gubi ljubav.
Tog dana kada sam ja izgubila tebe
Ceo svet je izgubio.
I od tad
da ponovo voli
niko se nije usudio.
