2. priča
Svaka žena u koju sam bio zaljubljen me je naučila vrlo bitne lekcije. Da budem precizniji, raskidi koji su usledili od strane tih žena su bile dragocene lekcije.
”Prosro si se da nema te metle koja će počistiti ovo što si rekao!” Rekoh ja. Meni je vrlo zbunjujuće, a ja pišem ovu priču, zato hajde drugom meni da dam ime.
”Zbunjujemo ljude sa nama, zato hajde reci mi kako želiš da se zoveš?”
”Dart Vejder!” Samouvereno sam rekao.
”Jok!”
”Edmond Dantes!”
”Ma kakvi. Ajmo dalje!”
”Sauron!”
”Niposto.”
”Darko.”
”Uozbilji se molim te.”
”Ti nećeš da se tvoj alter ego zove po negativcu!” Rekao sam prkosno.
”Bravo! Apsolutno ne želim!”
”Ja ću ti onda dati predloge a ti biraj, može?.”
”Da!”
”Dok Braun, Sirijus Blek, Robert Kumerle, izvoli biraj.”
”Teška odluka, volim Povratak u budućnost, o Hari Poteru bolje da ni ne počinjem, a Bitange i Princeze, pfff, mada kako sam ćelav, Sirijus otpada, Dok Braun je proćelav, Kumerle!”
”Ćelavi Rene Bitorajac? Zaista?”
”Ali mi jesmo ćelavi” Rekao sam Kumerleu, ehe, Kumerleu.
”Mogli smo kosu da imamo, prelepu loknastu kosu, badava, nastavi sa pričom.” Rekao je rezignirano Kumerle.
”Dakle gde sam stao?” Prazan um, totalno, možda majmun sa činelama, eventualno.
”Dobro si razbio ovu priču da ne postane patetično sranje, sa ovim izborom imena.”
”Da, upravu si, retko koja priča o ljubavi, pogotovu danas ne preraste u patetičnu bljuvotinu, zašto je to tako?”
”Pa jer ljubav nikada nije bila popularna, al pazi to je rekao Džejms Boldvin davnih dana. Kako očekuješ da danas bude bolje?” Rekao je Kumerle.
”Pa šta to znači da nikada nije bilo ljubavi?” Pitao sam ga.
”I da i ne, prvo pitanje je da li iko od nas zna šta je zapravo ljubav?”
“Nating Hil, Veridba, Euro-trip, Ljubav zapravo, Dnevnik Bridžit Džouns-“
”Nije to ljubav.” Prekinuo me je krotko.
”Pa šta je ako nije?”
”Opsesija, droga, opterećenost, ponašanje tvoje koje zavisi od toga da li je sve uredu u vezi, onda kačenje, sve samo ne ljubav. To ti je produkt kapitalizma” Spičio je Kumerle strelicu tačno u centar.
“Produkt kapitalizma? Dobro, kako je onda bilo pre?” Upitao sam ga znatiželjno.
”Pre je mala nekolicina možda i znala šta je ta magična sila, ali su se skrivali, nisu na sva zvona prodavali svoju ljubav.”Poput antičkog filozofa bocnuo me je sa svojom replikom.
”Hoćeš da kažeš da svi ti brakovi, deca rođena iz istih, da je sve to bilo bez ljubavi?” Pitao sam ga vidno razočaran.
“Ne znam, ti si ja, ja sam ti, znaš odogovor” Misteriozno je rekao.
Nismo nastavili dalje ovu diskusiju. Kumerle se povukao u svoje odaje, a ja sam ostao sam u sobi, sat je otkucao tri ujutro, a ja u nikad većoj dubiozi.
”Sta da pričam o lekcijama koje su ostale od tih devojakam kada ja nisam siguran ni da znam šta je zapravo ljubav. Možda sloboda? Ne znam. Ja zapravo nisam siguran da je sa tim devojkama bilo ičega što je imalo veze sa tako omraženim pokretom kroz istoriju.
