Знали смо да ће болети,
због једне речи волети.
Сваки пољубац био је рај,
од страха дошао је њему крај.
Због чега страх,
нас спречи,
да одемо без иједне изговорене речи.
Не бунимо се,
али ћутњом би много рекли,
макар језик због те речи опекли.
Боље да ништа нисмо сазнали,
пре него смо се упознали,
давно пре него смо дознали,
како ће болети толико неког волети.
Неког волети више од самога себе,
желети,
нечијих руку,
топлоту када длан зебе.
Много тога би рекли,
како смо се волели,
не би порекли.
Страх нас спречио рећи,
једно другом волим те,
нисмо изрекли,
требали смо док не буде касно,
изговорити и макар се опећи,
остани крај мене, волим те страсно.
