Jednog sunčanog jutra, na obali Dunava kod malog Vojvođanskog sela, bogati biznismen u skupom odelu šetao je plažom. Ugledao je ribara koji je upravo izvukao čamac na pesak, seo pored njega i lenjo pušio lulu, gledajući talase.
Biznismen priđe i upita ga:
– Zašto si već završio ribolov? Sunce je tek izašlo, mogao bi da uloviš još ribe!
Ribar slegnu ramenima:
– Imam dovoljno za danas. Dovoljno za porodicu, dovoljno da prodam na pijaci.
– Ali čoveče – reče biznismen uzbuđeno – ako bi radio ceo dan, ulovio bi više ribe, prodao više, zaradio više novca! Onda bi mogao da kupiš veći čamac, zaposliš ljude, imaš flotu čamaca…
Ribar ga pogleda radoznalo:
– Pa šta onda?
– Onda bi zaradio još više! Kupio bi kuću, auto, putovao po svetu, živeo kao kralj!
– A posle toga? – upita ribar mirno.
– Pa onda bi mogao da se penzionišeš, dođeš na ovu plažu, sedneš pored čamca, pušiš lulu i gledaš talase bez brige…
Ribar se nasmeši i reče:
– Pa upravo to sad radim.
Biznismen je ćutao neko vreme, a onda ćutljivo seo pored ribara.
Godinama kasnije, kada je biznismen ležao u bolnici, okružen skupim aparatima koje je novac mogao da kupi, ali ne i zdravlje koje je izgubio jureći za još više, setio se ribara.
Ribar je i dalje svako jutro izlazio na vodu, vraćao se kada mu je bilo dovoljno, igrao se sa unucima, večerao sa porodicom i spavao mirno pod zvezdama.
Jer sreća nije u tome da imaš sve – već da ceniš ono što imaš dok još imaš zdravlje da to uživaš.
Moral: Novac može da kupi mnogo toga, ali ne može da vrati izgubljeno vreme, ljude, ni zdravlje. Male stvari i miran život često su prava sreća – samo ih treba prepoznati na vreme.
