Dodji mi u svoj svojoj slavi!
Staviću ti venac na glavu
ispleten od poljskog cveća.
Poljubiću te u čelo.
Moja raspletena kosa
svetlucaće samo za tebe
na toplom letnjem suncu.
Nokti su mi iskrzani,
stopala okrvavljena.
Dugo sam hodala kroz mrak.
Moje noge nisu lepe,
ali pripadaju ljudskom biću
i po njima ćeš me prepoznati.
Nisam šumska vila.
Ja sam žena.
Probijajući se kroz svoje strahove
postala sam neustrasiva
Bas kao ti.
Dodji mi u svoj svojoj slavi,
sa ranama i pukotinama
iz kojih izbija
vreo dim i lava.
Dodji mi, napukao, kao stari sat,
pokvaren,
neiskvaren,
sa kazaljkama koje ne okreće
mehanizam na koji su te podesili,
već tvoj um koji želi da utekne
od svega što se od njega očekuje
Lako ću te prepoznati jer zvučiš
kao raštimovani klavir
koji ipak uspeva da uhvati
ritam svemira.
Probudićeš me njime.
Stavićeš mi
venac od trnja na glavu.
Boleće, ali bol je prolazan.
Pobudjenost ostaje.
I tvoja blizina koja sve pojačava
i umiruje.
Reći ćeš da me voliš
i po prvi put u životu
neću moći pobeći od sebe
i znaću da moram da ti verujem
kad kažeš da za tebe sam
sve ono što sam oduvek
sebi želela biti
i što sam postala.
Tvoj eksplozivni mir
i moja kontrolisana predaja,
opijum za razbudjeni mozak,
moja skrivena istina
koje se pomalo stidim
jer nisam navikla da budem
i sigurna i ranjiva.
Kap u moru i široki okean.
Sve ono što nisi verovao
da zaista zaslužuješ.
Preporučeno
