Toliko je u meni priča,
i k’o da sve ih duša pamti.
Sve što je nekad bilo,
kao da govori: sudbinu znam ti!
Sva je u meni draga i mila,
i pesma, burna i olujna,
tako sva se u meni slila,
opojna kao vino, tako rujna!
I kad pokuca tužan čas,
na oči spuste hladne kiše,
samo u njoj pronađem spas,
za moju dušu da prodiše.
