1.

…

Имао сам 25 минута ходања од Идее Лондон до кафића у ком је требало да се нађемо, што је значило да ћу каснити пар минута. То не личи на мене, али сам се надао да за први прави излазак неће бити пресудно. Јужњак у мени није волео Београд, док је заљубљени ја наслућивао да ће се нешто променити.
Неуротичан и мало задихан, стигао сам на време. Она је каснила десетак минута током којих сам се трудио да не навучем смрад из ђубретарског камиона који је празнио оближњи контејнер. Нисам знао с ког краја улице ће да се појави па сам нестрпљиво лутао погледом час лево, час десно.
Појавила се, и даље ниска али мало виша но што памтим, у чизмама са високом потпетицом. Ишла је помало несигурним кораком ка мени – чудно је коначно се видети са истим циљем након пар недеља бесомучног размењивања гласовних порука пуних жудње и неизреченог разумевања. Загрлили смо се, помало трапаво, па скапирали да се ипак треба препустити пољупцу. Пар минута смо жалили што засад нећемо правити већи преступ од овог и онда смо напокон проговорили.
– Хоћемо унутра? – тихо је обликовала речи уснама на којима није остало још много сјаја.
– Треба ми кафа па озбиљан оброк, гладан сам ко пас.
Питао сам се колико ли моје усне сада сјаје. Она је сигурно знала јер није скидала поглед са њих.
Велики део разговора ми је ушао на једно а изашао на друго уво. Класично мушки, приметићете. Знам само да сам ја примећивао превелику сметњу у виду стола између нас двоје. Ипак, један део јесам запамтио. Заподенула је разговор о мојим тетоважама, без сумње као изговор да би ми ноктима чешкала подлактицу. Класично женски, приметићете. Она није имала тетоваже али је идеју о првој доста темељно разрадила.
Била је фасцинирана сеницама, великим сеницама. Иза те фасцинације постојала је цела прича везана за њеног оца, које нисам у тренутку био достојан. Хтела је да велику сеницу учини већом од живота пруживши јој живот на својој десној бутини, притом у боји. Смели подухват за прву тетоважу, мада је она цела одисала смелошћу.
Узео сам телефон да потражим велику сеницу на интернету. Иако именом велика, сеница је јако мала птица, крхког изгледа. Међу сликама птица спазио сам и енглески назив ове врсте.
–  Дакле, “great tits”? – процедио сам кроз зубе озбиљно, чувајући осмех за који тренутак касније.
– Само сам чекала ту фору – дрско ме је погледала и подарила киселим осмехом.
Насмејао сам се сопственој лошој фори и позвао конобара.