4.

…

Испратио сам је на бус у раним јутарњим часовима и вратио се у собу да се истуширам. Спавао сам како сам морао, а око поднева смо се поново видели. Шетали смо цео круг око Аде, причали о небитним стварима. Прећутно смо одбројавали минуте до мог одласка.
Обоје смо знали да се нећемо поново видети.
– Видимо се.
–  Доћи ћу ускоро.
– Сада бих могла ја, на мене је ред.
– Београд је лепши за краће посете. На југу се остаје дуже.
– Видимо се.