Shvativši da će ga zima,
Primorati da zauvek sleti,
Sleteo je u žandinjeru,
I legao na golu zemlju,
Bez cveća i trave.
Sklopio je krila,
Tako da ljudi idalje mogu da se dive,
Otmenom sivom i belom periju,
I podigao glavu na jednu od ivica,
Sklopivši oči kao da spava.
Neki pas ili mačka,
Ubrzo će doći,
I odneti njegovo telo.
Za razliku od ljudi i ptica,
Njima lepota nije sveta.
Oni osim hrane, toplote i ljubavi,
Nemaju drugih bogova.
