Blue
U mračnoj sobi, dok su se zavese borile sa olujnim vetrom, Kosta je ležao potrbuške. Desni obraz mu je propadao u jastuk kojim je pritiskao šake postavljene ispod njega. Na komodi, nedsleko od kreveta, kasetofon je lenjo ispuštao zvuke sa Radija 202. Tiho, taman toliko da zaspi, iako nije uspevao da uhvati san. Zatim je nervozno gurnuo jastuk na pod, jer je imao utisak da je baš on prepreka koja stoji između njegove noćašnje jave i sna.
Laganim pokretom, spustio je levu ruku da slobodno padne uz ivicu kreveta. Jagodicama je opipavao neravnine na drvenom podu. Prepustio se tihim notama sa radija, lupkajući noktima po parketu.
Njanjava pesma Smokija Robinsona (Smokey Robinson) skrenula mu je misli u isto takvom njanjavom smeru: Since you left me if you see me with another girl, Seeming like I’m having fun, Although she may be cute, … She’s just a substitute, Because you’re the permanent one. Kosta je ispustio prezrivi huh zvuk. Pronašao se u sladunjavim stihovima.
-Ma idi dođavola, naglas je prokomentarisao pesmu, njegovu trenutnu melanholiju i lenjost, kao i san koji ne dolazi. Uhvatilo ga je neko mračno raspoloženje. People say I’m the life of the party, ‘Cause I tell a joke or two, Although I might be laughing loud and hearty, Deep inside I’m blue. Ređala se je rima u potmuloj tišini. Stihovi kao poručeni za njega, drsko su opisivali njegov trenutni život.
–Blue, Kosta kroz šapat ponovi ovu reč. Skupljajući usta koja je pritom nervozno gricnuo, kao da potvrđuje svoju trenutnu situaciju. Do sada mu se nije tako činilo, da je, izgleda propao. Nasmeja se na ovu sada vrlo izvesnu i realnu pretpostavku. Despair and deception, love’s ugly little twins, Came a-knocking on my door, I let them in. Prebrzo mu se nametnuše u glavi stihovi Kejvove (Nick Cave) pesme. Kosta se polako pridiže iz kreveta, obema šakama hladeći svoje uzavrelo lice. Klupko misli boralo mu je čelo, dok je prstima prelazio preko guste crne kose, u nadi da se opusti. Kao da je mozak sam, nezavisno od njegovih voljnih komandi, pokušavao da reši naizgled nerešivi matematički problem. Šta mu je toliko pritiskalo dušu? Zapitao se, dok je ujedno terao od sebe te, tako teške misli, za ovo doba noći. U isto vreme, hteo je da reši problem ali je i bežao od njega. Zavesa se, sada već bacakala oko širom otvorenog prozora narušavajući tišinu i prigušene tonove 202-ke.
Trebao bi da porazgovara sa Emom, pade mu na pamet ova čudna misao dok je u isti mah odmahnuo glavom. Ema nije rešenje njegovog problema. Bar ne više, pomisli. Ema je problem. Zaškripila je ova misao iz poslednjih redova. Problem! Naglas ponovi. Sada već pomalo iznerviran ovim novi otkrićem. Ovom istinom. Ljudi koji ne znaju šta žele uvek su problem drugima kojima zagorčavaju život svojim neznanjem. Kosta je sada, vidno uznemiren ustao sa kreveta i zatvorio prozor. Stajao je neko vreme posmatrajući drveće koje se viteški bori sa vetrom. Kakva snaga, pomisli. Priroda je vazda bila mnogo pametnija od ljudi.
Darling, you’re the punishment for all my former sins, I let love in, I let love in. Nik Kejv (Nick Cave) je nastavio svoju priču u Kostinoj glavi, ili bolje rečeno volšebno je završio. Kosta je glasno opsovao na ovaj vešto izvedeni performans.
Problem ’’Ema’’ je upravo postao nerešiv, promrmlja Kosta sebi u bradu, isključivši radio i sručivši se nazad na krevet. Pokušaće da zaspi, to je jedino što u ovom trenutku ima neki valjani smisao. Dok je sve ostalo, čista besmislica.
Besmislica, Kosta sanjivo ponovi dok ga je san polako, ovako izmorenog, savladavao.
