kada nam se putevi raziđu,
ostavljam ti sebe u zaveštanje.
čuvaj me.
moju tugu baci u more,
neka je niko nikad ne nađe,
neka je isperu morske struje
i odnesu miljama daleko.
moju sreću, oko vrata ili u zadnjem
džepu nosi kao amajliju, kada ide, kada
ne ide, kada rasteš, kada padaš, kad
spavaš i kad sanjaš.
sećanje na mene zakopaj
negde daleko
u poljima lavande ili vrtovima ruža,
metrima pod zemljom, podigni
spomenik i odaj počast,
čuvaće te čak i kad na mojoj
strani jastuka, u tvom zagrljaju,
bude lik ni nalik mom.
grešio sam,
moje greške ispravi
tamo gde sam stao, ti nastavi
a gde sam pao ti ustani.
biće nekih noći, kada će te
buditi hladnoća, miris zime i moj lik,
košmari su deo jave koji smo davno
zakopali.
ne boj se, proći će.
