1. poglavlje желим ти да свом срећом света обавијеш кофер пред полазак  широким осмехом упловиш у мирнију луку обасјан као месец у мојим очима  кад се обгрлим око твојих руку  желим ти највеликодушније сате  да те прате кроз душевна лутања  да ти убрзана срчана лупања само љубав изазива  чак и ако се тако некад не […]

    Никад нисмо сазнали  како су нас разбили, метеорe неправде на главу нам рушише И ето освануло је дана  кад опет порушише зидине и зграде па опет ставише човечанство у заграде. Jедном за свагда поставише тачку супериорност носи значку а лисице боле и пре него заките руку. Животариш јер си можда промашио струку. тако