Ne voliš crveni karanfil,kažeš? Očigledno nisi voljenog sahranio. Ja sam karanfil u raku bacila, Sa njim sam kovčeg pokrila, Zatim je zemlja počela da pada, Gledala sam lice lopatara tada. Gledala sam kako moj cvet nestaje I njegovo lice hladno, On to rutinski radi, Jauci i suze za njega nisu ništa strano. Ali ja danas […]
Mermer tako taman, Otužan,usamljen i sam, Ti si zakopan. Vrana obleće Iznad grobnice voljenog, A bela golubica sleće , Pravo na tvoje desno rame. Ispod tebe leži Jedina ljubav života tvoga, Koja te je zeljno čekala Skoro trideset tužnih godina. Prošle su godine, Još nisu urezali Godinu kad si umro. Tako i ja mislim se,
Razapeta između tvojih dodira i čekanja, Postajem sena i pepeo feniksa. Ne znam kada ću se opet roditi Nit kada će me svetlost opet milovati. Postajem tiha poput šume Nakon zavijanja čopora vukova I nestajem;nestajem kao odraz mesečine U moru,tačno tren pred zoru. A ti postaješ poput vatre, Čežnja,koja postaje pepeo. Ako me
Iskasapio si mi srce, Čuješ li ti? Što si to uradio, Imaš li bar malo stida? Nisi hteo,kažeš. Ah,samo nisi isekao nokte. Ruke su ti hladne i mokre, Mokre od krvi moje, Čuješ li ti mene? Sledeći put iseci nokte, Inače moje srce neće izdržati opet. Dođi,donesi mi konac i iglu, Neće se od pogleda
Večeras ću upaliti lampu Pred spavanje, Jer večeras se bojim mraka. Mrak se u meni nastanio, Uselio se i u koferu poneo, Tuge,boli,stidove i nemire. Po celom su mi telu, Ponosno marširaju, Opet su osvojili najdražu teritoriju. Dižem belu zastavu, Ali oni ne vide, Vičem primirje, Ali oni ne čuju Oni su u mom grudnom
Život je lep, Pogledaj stiglo je proleće, Svuda je šarenilo. Skidaj to sivilo sa lica I idi medju svet. Veruj mi, Nasmeši se cvetu, Pozdravi vrapčiće, Namigni detetu, Veruj mi, Uspećeš da živiš , Ako otvoriš srce Koje gleda kroz oci. Veruj mi , Život je lep, Ako živiš u momentu, Ako zastaneš I diviš
Znaš da volim Te čokoladice od marcipana, On mi se topi po ustima I tako je divno,ma predivno. Nego u zadnje vreme Lepi mi se za nepce I zavlači medju zube Pa me zabole. Nešto me ovih dana Žuljaju ove moje šarene Najudobnije cipele. I ukosnice crne male Me bodu u glavu Kao do mozga
Umorna sam i kad nemam podočnjake, Spavam tri sata nekada i dvanaest Ali ustajem ista. Opijena sam tugom, Teturam se sa bolom A strah mi viče da ga sačekam. Na vratima otac kaže; Vidi stigao je bludni sin A meni kroz glavu Idu stihovi Bukovskog. Večeram i pevam majka kaže; Imaćeš ludog muža A ja
Moja je ljubav teška, Teža od svake preplakane noći, Budne zore,cvrkuta usamljenog. Moja je ljubav teška, Teče mi kroz telo, Grči mi srce. Moja je ljubav tužna, Tužnija od psa koji cvili na hladnoći. Moje je ljubav sama Poput magle u sumrak. Moja ljubav se ne oporavlja Već živi u bolu
A u meni tuge ima Da napojim sve gladne ovog sveta. A u meni još topline postoji Da bih mogla vrhove planina otopiti. Pa se pitam što dah moj Na vratu svom niko neće I što niko ne želi Baš mene da voli, Da me ima, Da me čuva i štiti Od vukova što prikradaju
Vetar se poigrava plavim morem, Ono igra u njegovom ritmu. Čujem imaš drugu,voliš je. Uzburkava se, Talasi se lome U delove moga srca. I moje telo pluta, Ne nazire se ništa sem pučine. Plavetnilo oko mene A kažu da je crvena Boja ljubavi. Možda me neki moreplovac Odveze do crvenog mora. Egejsko je toplo, Talasi
Mogu li suze da se prodaju I ove noći u kojima Mi ne želimo biti mi? Evo prodajem suze, Svaku suzu za dinar jedan A ako neko ima para Neka ih kupi. I noći, svaku noć Prodajem za dinara dva, A ako neko želi Neka i njih kupi. Ali ne prodajem srce, Ono vrednost nema
