Volimo se slikati tako što uhvatimo mjesec ili sunce dlanove. Simbolika prihvatanja svijetlosti svemira i božijeg stvaranja, vječne ljubavi. I kada ne mislimo da smo božija djeca mi nehotice to ipak priznajemo. Možemo li živjeti bez sunca, može li biljka da raste, dijete da stasa, može li naš odlazak da dođe, a da nam neko […]
Sjetim se tako tih davnih jeseni imala sam jednu omiljenu jaknu. Neka smeđa boja kao i godišnje doba boja zemlje. Kad prođu ljetnje vrućine jedva sam čekala ta hladnija jutra i večeri. Oblačila sam tu jaknu proštepanu na romboide sa rajfešlusom do brade ušuškavala bi se u nju grijala i voljela jesen. Nosila sam
Maruan je Arap koji je došao iz Kuvajta da studira u Sarajevu. Visok, imao je kožu boje meda, ličio je na Omara Šarifa. Student medicine, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine sedamdesetih godina dvadesetog vijeka. Jugoslavija je tada bila članica Nesvrstanih. Međusobna razmjena studenata je bila i trend i obaveza. Arapu, Crnci i ostali stranci
Tako bi noću šetatala dok svi spavaju. dok je za spavanje i opuštanje termin. Za ljubavne igrarije i pomahnitale poroke, studentske nauke , igranje igrica dok spavaju roditelji i žene. Za zatvorena vrata i prozore. Poneki odškrinut zbog klimakteričnih muka. Dok se diskretna svetla vide i majka nosi noću bebu dok se nečija bolesna
Dok se kišne kapi sustižu, dok nebo teško diše, povremeno sijalica trepne,kao da se zagrcnula. Slučajno oko mi maglu na prozoru okrzne. Mogla bi napisati nešto,da mjesec me zapamti. Jer evo ga viri krajičkom oka i namiguje. Ja mu nacrtam smajli , on se osmehne i pobegne. Jasminka Nikolić ex Brdarević
Vreme između dva autobusa potrošila sam krenuvši kroz beogradski park. Dva sata čekanja odlučim da sve sa torbama odem do Balkanske ulice i poslastičarnice koja tu i dalje živi ili se samo nadam. Beograd uvek ima šta da ponudi, ukoliko mi sami ne tražimo. Nedelja. Jutro bez prolaznika. Uglavnom čistači čiste ulice, umorni pekari prodaju
U prohladno rano jutro žuti taksi kruži gradom.Taksista je profesor koji je ostao bez posla, sad svakodnevno prevozi ljude. Jutarnji raspored vožnje je postao kao režim autobusa. Svakodnevno isti ljudi čekaju prevoz. Lepa mlada žena crvene kose, u roza mantilu u crvenim štiklama, već uredno čeka i pokazuje znak mahanjem.To je sekretarica koja svako jutro
Danas ništaneobično. Običan dan. Ustajanje,vežbanje,kafa,vesti,jutro je malo sporozatim se zahuktava dan. Ubrzavam pokrete,korake, mis’oidemčekaju me obaveze. Mozak traži hranušta jestisvaki danpitanje sledia da je neštoonako presnoda ostane u farmerkamamesto. Sunce danassvetlošću javljada biće raspoloženjai dobra zdravlja. Da još napišem neštojer na beliniima uvek mestatu prijatelj čekai kad si besnai kad si radosnai za pisanjevrlo podobna.
U oku momemrak i tamaponeka zvezdasvetlost prelama. Volim te kućei noć bez ljudijer ljudski maloima ko da ponudi. Mnogo je zvanihmalo izabranihmogu i samana put večni. Spoznaješ svaku gordost ko zmijupustite moju istoriju. Tako je mala i nebitnakad pogledate da se ruši pola sveta. Jasminka Nikolić ex Brdarević
Mati Anastazija, je nekada bila Žaneta Petrović. Po profesiji istoričarka umetnosti. Suprug joj je bio ambasador u Francuskoj. Radila je kao kustos muzeja u Parizu. Prilikom krađe slike holandskog slikara, koja je bila procenjena na vrlo visoku svotu novca, osumnjičena je. U to vreme imala je devojčicu Petru, koja je rođena u Francuskoj. Porodica se
Dosadna pesmaDobro jutro , reče sat.Zar je ovo dan ?siv sumoransav umoran i dosadan.Izeš dan !Kakav ružan i rugobannamršten i kišovit.sa kafom je još gori.Ona dođe da razboritek se onda rastužiš.I potutuljiš.Svega ima u toj zbrciuglavnom se loše vrti.To zbog dana nije čudoAli u glavi sve je crno.Čekam neke bolje danečekam neke tople noćikad zrikavci
Ovo je jedna turistička tura života. Putujemo kroz vekove. Obilazimo mesta najvećih stradanja, poprišta borbi, stvaranja kraljevina i pomeranja granica. Putujemo od početka milenijumima godina pre nove ere i sa početka nove ere stvaranje novih carstava i novih Bogova. Pomeramo granice načina putovanja od luksuznih aviona, preko raznih mogućnosti prevoza do pešačenja hiljadama kilometara
