Buđenje Hajda

Beleška broj jedan I Mogli smo se da se nazovemo sinhronicitet u nastajanju. Ništa drugo nismo ni bili, ako me neko pita. Jedna simfonija koja nema korak napred, niti korak nazad. A voleo sam naše društvo. Nekako smo se upotpunjavali, sve želje postajale su ostvarive. Pa i one naglavačke. Bez premca, sve do jedne. Sve […]

kamera rez pokušaj broj dva

ne znam je li i dalje tako prazno     prvo slovo   govor jedan / možda je sve bila laž     naterala sam se dobro sam se naterala da okupim par ljudi oko sebe govorim šta imam da govorim mada hipoteze koje se iznose nisu ništa do prazna okrugla flaša bez dna kada

KADA SE SUNCE RASCVETA I PUKNE

Koža se ove godine nije usaglasila sa vetrom Zalazili su u uglove pod lupom svetlosnom lupom pravili gnezda rađali oblake igrali folklornim ritmom a nisu smeli da igraju i vrteli se u krug u krug sve dok se ova nije rascvetala i pukla kao sunce u 4:57 kada počelo je alegro kada počelo je da

Nemoj da pevaš, nećeš se usrećiti

Glavu će ti staviti Na panjeve govora Tražiće te u Orgijanju smisla, I kada više nemaš Šta da kažeš, Tada počinje lutanje Po oltarima Ako dozivaš bogove, Bogove ćeš i dobiti   I nemoj da te uče Kako se žitije pišu Pesnik je ništa Do Murnaovo tumačenje Života Mora da su Nemci bili u pravu

Manifest u vidu meta-poeme

1. poglavlje PROLOG Vetar će nam doneti jutro. Doneće nam dim iz pepeljare, isparenja posle kiše kasnih monologa. Nije da je ishod ustoličio predmet pesme. Nije da smo bolje birali reči koje nećemo izgovoriti. Mogli bismo dati temu ili svetlost. Ko smo mi da budimo. Nema ptica za taj kavez. Bez razloga se dižu spomenici.

Диктаторима

Следи новинске и остале таблоиде Реци како те свака рана као рана своја боли Сиротима по туру ударај Све ће то папир позлатити Мислим да ни у приручнику не пише другачије како се диктира хуманост као да то већ негде ни видели нисмо.

Рекао си како ме волиш

гледај да не постанеш сит месеца у костима или да ти лето не напусти југ Уме она да растера птице раскрвари  небо Крећи се ван бинарног Разума О()дај се у сновима Пусти змију не скаче за врат Врат чувај од бесног пса учио нас човек Један два три Укини низове река Графиконе исто поништи Неће

Статике

Моји монолози су само начин да кажем не ђаволима који заузимају увек исту страну када је рат Мада никада није извесно чија ће рука пасти у окршају титана Ђаволима који се стапају у масу толико да тек привид може да открије намере мумијског режима Сви знамо иза каквих решетака те ставља привид и каквом ће

Deca u (ne)vremenu

Reklamiramo se Poput kafića Okupljamo ljude Pod svoj krov Ptice Hranimo Kofeinima   Igra rečima Je učinila Svoje   Krvi naše krvi Izađite na ulice Neće vas Rastopiti iluzije Turista bez kišobrana Ipak su od sunca I pobegli

Scroll to Top