Ledenica mi je zarivena u srcu. Ova samoća je tako bolna. Milo moje,  ne mogu da zaboravim oči tvoje. Želim da čujem kako uzvikuješ ime moje.   Bol u mom srcu sve više jača,  kao da sam povređena od samurajevog mača. Želim te kraj sebe.  Da sva bol nestane. Gde si kad mi najviše trebaš? […]

Di-đej pojačaj muziku,  neka se sve trese. Večeras ludujemo. Neka žurka počne. Samo igraj  i  pevaj. Sada nema stajanja. Nema predaje. Mi smo deca noći. Non-stop  se  zabavljamo. U ovoj  ludoj  igri svi su pobednici. Dođi,  pokazaću ti potpuno novu dimenziju. Hajde,  odbaci sve svoje strahove i zabavljaj se. Ludoj zabavi nikad kraja. Zmajevi u

Nemoj da piješ iz tog pehara punog otrova. Nemoj da slušaš krike nevinih. Ne šalji im voljene kod Boga. Veliki je to greh. Nema potrebe za mržnjom. Niko od nje nije imao koristi. Nemaš pravo da sudiš drugima,  da glumiš Boga. Zato nemoj,  molim te,  nemoj da piješ iz tog pehara punog otrova. Život je

Sunce sija ali meni hladno je. U grudima mi vetar divlja. Želi me uništiti. Ova osećanja su otrovna. Ove uspomene su tako bolne.   Želim da vratim vreme. Neka vetar svu tugu i bol odnese. Vatra neka večno gori u meni. Sunčevi zraci nek miluju me. Sjaj meseca nek mi osvetljava put. 

U meni se bude sećanja tog zlatnog vremena. Vremena. Kada sam te ludo volela. Vremena. Kada sam zvezde brojala. Vremena. Kada sam bila srećna.   To zlatno vreme  zaboraviti neću nikada. Neću dozvoliti da uspomene izblede. Svako sećanje ću čuvati do kraja života. Sve događaje zlatnog vremena. 

Šta vidiš kada pogledaš u moje oči? Možda suze? Ne,  neću plakati zbog tebe. Neću u inat.  Od sada će u mojim očima da bude vatra. Odlučnost. Za borbu kroz života.   U mojim očima neće biti tuge za tobom. Bilo je tuge. Previše tuge. Ali mi je ona dosadila. Sada će na njenom mestu

Zagrli me. Tako da mogu da osetim tvoj vreo dah na svojoj koži. Da zadrhtim od sreće. Da se istopim od slatke nežnosti. Zagrli me i ne puštaj me od sebe. Jer tada ću biti srećna. Srećna u tvom zagrljaju. 

Rekao si da sam poput princeze Kaguje. Ali moj dom nije mesec. Rekao si da sam poput pesme Macuo Bašoa. Ali ja nisam samuraj. Rekao si da sam poput trešnjinog cveta. Ali ja nisam toliko lepa. Rekao si mi puno toga što ne može ni da stane u ovoj maloj pesmi. A ja ti kažem

Sve do kraja svemira, ići ću ja.  Jer mi je srce  puno nemira,  da otkrije snove nove. Ima li kraja ovom uzbuđenju ili ovoj avanturi?  Sve u svemu baš je zabavno otkrivati snove nove, čak i ako to znači ići do kraja svemira.

Nakon svega što se desilo, ne znam zašto?  Zašto se još uvek nadam da ćemo možda ali samo možda biti zajedno. Pokušala sam puno puta da te zaboravim da te jednostavno izbrišem. Ali ne vredi kada razum i srce ne mogu da se usklade.  Kako je sve postalo ovako teško?  Verovatno zato što ljubav tako

Dragoceno vreme,  sunčani dani. Kada bi se sat vratio unazad, da proživim sve ponovo. Sve nezamenljive uspomene, sve uspone i padove, rastanke i sastanke, suze i smeh… Dragoceno vreme,  sunčani dani. Kada bi se sat vratio unazad,  da proživim sve ponovo. 

Želim da razumem ovaj svet. Da razumem ljude i da oni razumeju mene.  Probajte da me razumete. Ne želim da se osećam tužno ili usamljeno.  Pogledaj me i reci mi šta vidiš. Možeš li da shatiš ko sam? Zar me ne želiš upoznati? Da li ti se dopadam? Želim da vidiš pravu mene. Ne upoređuj