Смета им што си пркосна, трулеж светски  вређашто си храбра и поноснаи не даш да ти повију леђа. Дејствујеш мудро и правично,следећи визију својуо Српству које је сличнопчелама сложним у роју. Као некад Косовка девојка,видаш роду озледе душевне док ти је под крилом тробојкавијорена кроз борбе вековне. Речима потеклим са усана златнихо очувању манастира древних брањених још од

Бојни ме поклич призива,одлуку велику изазиваВапај ми браће непрестанипоручује:”Долази нам, већ касниш” Одазвати им се моја је жеља,прошла су одавно времена миранесташе радости и весеља ово је изнад наших оквира. Родна се груда бранити мора,на рођењу ми је записано, и када лице заврви од бора у грудима завек уклесано. Душмански ратник чека браћу је силну посекао,ал види и он