gde da spakujem svu ljubav koju imam kada odeš?
u koji kofer da je stavim,
u koji džep da je strpam,
kako da nemerljivo slupam i smestim u nešto tako malo?
šta da radim sa tom ljubavlju?
ti odlaziš,
ona će ostati.
šta da radim s njom, kome da je dam?
nije fer da svoju polovinu daš meni sada kada želiš biti sam.
mogu da je rasporedim u bočice,
kao za otrov ili začine.
ali ne mogu više tražiti načine da najveću stvar na svetu izvlačim iz entropije i stavljam u kakav ram.
kome da je dam?
ljubav prema tebi ne smem mešati sa ljubavlju prema ostalima.
toliko je otrovna,
a ja nisam toliko sebična da dajem nekome ono čega je mene sram.
niko je ne želi.
a ja je ni ne želim dati.
ne može niko ni da je prihvati.
kapaciteti ljudi nisu dovoljno veliki da podnesu tako nešto.
skrivaću je vešto.
to znam.
ali, šta da radim s njom?
previše je ima da bih je nosila sama,
a ja nikad nisam bila nešto previše jaka,
nisam ni nešto posebnija od drugih devojaka koje ne znaju šta će s ljubavlju kada svane dan.
sva ljubav koju prema tebi osećam može srušiti kakvu piramidu.
ili kamen ili stenu.
kako da znam u ovom trenu da ću uspeti da je nosim?
kako da znam?
ne mogu više o tome da razmišljam.
spavaću i oči će mi odlutati daleko.
možda će mi tamo reći neko šta da radim s njom.
zato ću sada da utonem u san.
