Сунце отапа са мог срца лед,
буде се у пролећа,
свежине мириса у нови дан.
Ветром ношени су опојни,
буде се за живот поновни.
Олиставају
и зелене се поља,
почиње Март.
Будан сам цвркутом ласта,
помилован зраком Сунца
по озеблом лицу.
Свануло је јутро
и са њим прилика.
Почетак је пролећа,
наша срца топла
и душа радосна.
Будан сам и испуњен
нежностима новог дана.
Све што се чинило мртво,
током зиме,
дуго је било времена успавано,
и сада је будно и живо.
