Među ljudima,
moje mesto ne postoji,
za reči se ne snalazim,
u toj priči da se udostoji,
pa joj smisao ne pronalazim.
Među ljudima,
sveden sam na ono što vide
i čuju kad je neko jednom rekao.
Moje mane više im se svide,
ali sve ne bih nikad porekao.
Među ljudima,
sve sam što i kad sam sam,
od bezbroj ćudi jedna sam samo
verzija koju ti razgovorom dam,
gde osudi nije mesto tamo.
Među ljudima,
najteže je sresti čoveka,
par reči razmeniti, lepih,
mnogo ih je od doveka
ostalo prema sebi slepih.
Među ljudima,
različitost spoznah,
istinu jednu važnu
čim pre upoznah —
iluziju što neguju lažnu.
