12. poglavlje
Budim se i prva slika koju ugledam je on nasmijan.Koji horor.
Ako se pitaš što se smijem, odgovor je:“Lijepo te je vidjeti tu, trebala bi češće doći.“
„Hektore, sad ozbiljno, zašto si mi rekao ono sinoć.Šta da si moja, ne nego ono znaš.
Mala ne znam šta želiš, ali znaj da su svuda kamere ako misliš reći da ti se sviđam i da me voliš bolje reci odmah. Jer vani mi smo već šou.To su napravili od nas.“
Prvi put nisam ljuta na njega. Suptilno mi je rekao da ne smije pričati o tome jer su kamere svuda okolo.
“ Zašto si ušao u šou, bogat si mogao si kupiti sebi „izlječenje“.
„Da, zaista jesam mogao. Vjerojatno bi mi za silne pare dali lijek. Ali iskreno gdje je zabava u tome.“
„Lažeš,sad.Hajde reći ću ti istinu gatara mi je rekla da ću ovde pronaći svoju sudbinu i tebe. Rekla je :“Porculanska lutka je tvoja sudbina.“
I čim sam te vidio znao sam.
