4. poglavlje
Kad sam se vratila u sobu sva sretna poslije druženja sa nasmijanim Ivanom.
Zatekla me iznenađujuća situacija. Brat me uhvatio za ruku i povukao. Sa kim si bila, vidio sam kako se smiješ.
Rizikuješ sve, pa i našu pobjedu držeći se drugih.
Kako si se usudila?
Suze mi poteknu niz lice.
Spremao se da me udari.
Smognem snage i odgovorim mu:”Možda mi jesi brat, ali odsad smo jedan na jedan. Ti se brini o sebi, a ja ću za sebe.
Dosta mi je tvojih stanja za ove 22 godine.
I ne obraćaj mi se uopšte.
