18. poglavlje
„Poleti, nedaj se moj sokole.
Raširi krila nek se otvore.
Kad si gore vidiš najbolje šta i kako je,
Poleti sokole moj najviše, kad voliš tad si Bogu najbliže.
Sve se prašta sve se preboli dok ima ljubavi.“
Milica Jokić Sokole.
Nisam li je predivno otpjevao. Karla znam trenutno da si bliže Bogu i nebesima nego meni.Ali potrebna si mi vrati mi se. I molim te kontroliši agresiju znam da ćeš znati da nešto nije u redu. Sada moram ići pričati sa Karlom. Poljubio me u čelo kao da sutra ne postoji, osjećam to. Ali iako u meni buja ljutnja i bijes ključa.
Njegova ljubav me smiruje.
