4. poglavlje
Izveštaji
Atikus je stajao u svojoj kancelariji zamišljen. Posao rimskog oficira zahtevao je i mnogo kancelarijskog posla. Bilo mu je draže da na vazduhu provodi vreme sa svojim vojnicima. Već dve godine bio je centurion. Bio je u gradu na Saturnalijama, juče ujutru kad je došao u logor zatekla ga je priča o toj ženi koja se niodkud pojavila u logoru. Kako se pojavila, pitao je. Samo se pojavila, rekli su vojnici. Zatvorili su je preko noći u ostavi. Doveli su je ujutru pred njega. Unezvereno stvorenje, očigldeno nije znala gde se nalazi. I još ni jezik nije govorila. Pokušavala je da mu objasni nešto na nekom jeziku, ali je nije razumeo, kao ni ona njega. Nije bio dačanski. Bili su u ratu sa Dačanima, ali sad je bilo zatišje u borbama. Čak ni Dačani ne bi poslali tako neuglednog špijuna. S druge strane, špijuni i treba da izgledaju neugledno, da prođu neprimećeni. Bila je u nekoj čudnoj nošnji. Sandale koje nebi izdržale ozbiljno pešačenje ni leti. Bosa. I ta crvena tunika. Takvu boju nije video nigde. Miris je bio nešto što je morao da primeti. Neki cvetni, ali to nije bilo cveće koje je on ikad namirisao. Nešto egzotično. Dali su mu stvari u torbi koju su našli kod nje. Gomila nekih sitnica kojima niko nije znao namenu. Izgleda da je tu bio češalj i malo ogledalo. Odlične izrade, nije video takvo do tad. Jasno mu je bilo samo čemu služe kovanice iz torbe. Ali čudne, takav novac nije nikad video. Mislio je da dosta dobro poznaje situaciju u carstvu u vreme cara Trajana, ali ovaj novac bacio ga je u ozbiljnu brigu.
Poslao je čoveka da pozove Naru, pisarevu ženu varvarku. Jezik kojim je govorila ova čudna žena zvučao je po malo kao njen. Došao je i Lucijus Flaviјus, njen muž pisar. Atikus nije baš govorio jezikom varvara iz naselja pored logora. Razumeo ih je, ali to je bilo sve. Nara je govorila latinski. Rekao joj je da pita ženu ko je I odakle je. Ni Nara je nije dobro razumela. – Govori čudno, kao da je iz daleka. – rekla mu je. Razumeli su je da se zove Sveta, i da ne zna odakle je. Ime je bilo neko čudno, jedva su nekako prevalili da ga izgovore. I tvrdila je da je pala na glavu i da se ničeg ne seća. To je već bio problem. Ako tako nastavi da priča, moraće da pita lekara u logoru. Za sad mu je izgledalo da se izvlači da ne kaže odakle je. Niko ne može iz vazduha da se pojavi u logoru. Na kapiji je bio stražar, a on je nije video.
Sažalio se to snuždeno drhtavo stvorenje. Tu negde su bile neke stvari od vojne opreme, ali su svima u jedinici bile male. Dao joj je jedne sandale, obojke и jedne brakate, pantalone, koje niko nije mogao da obuče. Brakate je obukla, ali sandale je samo gledala. Nara joj je pokazala kako se obuvaju. Sad je izgledala manje smrznuto. Da su ga pitali, mislio bi da samo neko sa toplog mora može da deluje toliko smrznuto u ovom gradu. Onda se desilo nešto što ga je zapanjilo. Jedan od vojnika je došao da preda neki izveštaj. Naravno da vojnici ne obraćaju pažnju za zgurene sredovečne žene koje su se smrzle. Gurnuo ju je jako. Ispustila je neki čudan uzvik i vojnik se našao na podu. Zapanjen. Atikus je skočio i prevrnuo stolicu. Nara je zapanjeno viknula sa rukom na ustima. Žena je počela nešto da priča, brzo i uzbuđeno, uplašeno čak, da odmahuje rukama u odbrani. Izgledalo je kao da se izvinjava. Nije mogao da veruje. Možda nije dobro video. Rekao je Nari da joj kaže da to ponovi. Jedva je razumela. Opet uzbuđen govor i odmahivanje. – Mora. – rekao je Nari da joj kaže. Dao je znak vojniku da krene na nju. Izgledala je prestravljena, ali opet je oborila vojnika. Dohvatila je onaj pokrivač i zavila se u njega. Sad je drhtala od straha. Prošao je rukom kroz kosu zbunjeno. Nije mu ništa bilo jasno. Mahnuo je vojniku da ide. Rekao je Nari i Lucijusu da je vode kod sebe. Dok ne odluči šta će s njom. Daće joj sledovanje iz kuhinje. Nara je prevela da se samo branila. Prvi put se možda branila, ali kad je naredio vojniku da ponovi napad, videla se veština. Neka veština kojom raspolaže. To nije išlo uz njen smrznuti izgleda sredovečne žene.
Seo je nazad na svoju stolicu koju je podigao. Posle ovog razgovora znao je još manje nego pre razgovora. Možda su u pravu neki vojnici da se pojavila iz vazduha i da je verovatno veštica. Nije verovao u takve stvari. Moraće da napiše izveštaj starešini, prefektu logora, ali nije znao ni kako da počne. Gurnuo je belešku o ovome na stranu. Uzeo je svakodnevne stvari da rešava. Ovo će da reši kasnije kad mu bude jasnije.
