2.Razni slučajevi
Kad me pitaju da izdvojim neki slučaj koji mi je bio najteži,najjemotivniji i najstresniji ja kažem da ih ima nekoliko.
Jer moj osnovni zadatak je da kupujem i donosim hranu i druge potrepštine.Ali naravno da sam imala i neke drugačije slučajeve.
Lično,najjemotivniji mi je moja plavokosa devojčica koja je došla u naš život posle jednog gubitka kao sam dar od Boga.Ne kaže se uzalud:Bog ti nešto uzme da bi ti nešto i dao,zar ne?
Te godine sam smanjila aktivnosti jer smo moj suprug i ja očekivali prinovu.Već smo imali dva dečaka i jednu devojčicu ali dece nikad dosta.Međutim,desio se gubitak i svi su se plašili kako ću uspeti da se izborim sa tim.
Iskreno,pripadam onom soju ljudi koji se zatrpavaju obavezama da ne bi previše razmišljali-tako da sam se vrlo brzo vratila u organizaciju.Tačno na vreme da upoznam malu,plavokosu i plavooku petogodišnjakinju.Dete bez porodice,otac ubio majku pa sebe,rodbina nezainteresovana da o njoj brine.Moj muž je znao da ću tražiti da je usvojimo,čim sam je prvi put videla.
U početku smo se viđali svaki dan-da bi dete steklo poverenje.
Najlepša stvar koja se dogodila kad smo je usvojili je to što je ponovo imala osmeh na licu.Kad sam je čula da se smeje i da me zove mama,znala sam da je Valentina konačno bezbedna i da smo doneli pravu odluku.Danas je naša ćerka psiholog i pomaže deci koja su traumatizovana.Ona sama ima dvoje dece a ja ne mogu da zamislim šta bi na kraju sa njom bilo da je Bog i sudbina nisu nama poslali.
Drugi slučaj je sasvim običan jer je u pitanju podrška kroz razgovor.Imam tu jednu prijateljicu kojoj je velika želja bila da upiše fakultet.Upoznale smo se preko zajedničkih prijatelja i odmah ostvarile komunikaciju.U mom slučaju je to teško jer sam veoma zatvorena osoba i imam mali krug ljudi sa kojima sam bliska ali mi je Petra lako ušla u srce.Ona voli poeziju a ja sam neko koga čitanje opušta pa smo odmah našle zajednički jezik.
Ispričala mi je svoj problem i ja kakva sam po pitanju ispunjenja snova(volim da ispunjavam i svoje i tuđe ako mogu),ponudih joj da se preseli kod mene ako i ove godine izvisi za budžet(kao što je prošle bio slučaj).
Preselila se,dala godinu,upala na dugo željeni budžet i baš mi je bilo drago zbog nje jer je ostvarila deo sna.
A šta sam joj rekla tog dana kad mi je ispričala svoju brigu?
Samo budi strpljiva.Sve što nam je zapisano,desiće se.Mene kao podršku uvek imaš,šta god da bude,kad god ti treba pomoć-uvek sam tu.Želim samo da veruješ u sebe i da nikad ne odustaneš.A ja ću se moliti da uspeš.I kad god želiš makar i razgovor,pozovi me.Tu sam.
Završila je fakultet,izbacila svoju prvu knjigu poezije a koliko znam u pripremi je i druga.
Treći slučaj se zbio u mom komšiluku.Mladi par,oboje klinci.Nikolaj,tek napunio osamnaest i Ana koja je tad još uvek bila maloletna.Mladi,lepi i nezreli.
On ponosan,šeta najbolju ribu u gradu,misli da je Bog lično-tim ponašanjem nervira okolinu a roditelje i mlađu sestru brine.
Jedno kišno jutro sretnem Anu na ulici.Uplašena,uplakana sa masnicom ispod oka.
-Molim te sakrij me.-moli me plačući.
-Idemo do mene.-vodim je kući i usput javljam mužu da prodavnica može da sačeka i da spašavam komšinicu.
Kad smo bile sigurne u toplini mog doma,Ana mi je sve ispričala.
Naime,slučaj je tekao ovako:Nikolaj i ona su bili dva različita sveta, potpuno drugačijeg karaktera i razmišljanja.On je želeo da položi vožnju,posveti se sportu i oženi je.Očekivao je da će ona oberučke da prihvati to kao jedinu mogućnost.Bio je to njegov plan ali ne i njen.Ona je želela da postane model i da iskoristi svoju fotogeničnost i lepotu.Nije planirala da svoje atribute zakopava u kući.To je i pokušala da mu objasni kad je došlo do sukoba.Naravno da ništa ne možeš objasniti osobi koja ne želi da sluša.Udario joj je šamar,izgubila je ravnotežu,pala i udarila glavom o ivicu kreveta.To ju je onesvestilo i ona se više ničeg nije sećala.Nije bila sigurna šta se dalje desilo,pa sam pozvala svoje prijatelje:inspektora J.i ginekologa Ž.Zaključila je da ima i unutrašnje povrede, spoljašnje smo već videli.
Nikolaj je dobio zabranu prilaska.Ana se potpuno oporavila(imala je sreće što se većeg dela napada nije ni sećala).Postala je model,živi u inostranstvu i povremeno se čujemo.
Njen bivši dečko je takođe u inostranstvu ali hvala Bogu nisu u istoj državi.
Na njegovom suđenju, roditelji su ga branili i probali da optuže devojku da je sve izmislila.Uz nju je bila Višnja-Nikolajeva mlađa sestra koja je sve čula a sutradan joj pomogla da pobegne.
Četvrti, najteži slučaj je više za pregovarače ali šta je tu je.To je ono kad se u pravo vreme nađeš na pravom mestu.Znate ono kad vas neka nejasna slutnja vodi?E pa tog dana slutnja je vodila mene.
Dok sam sa prijateljicom -poznatim piscem,pila vino na našoj tradicionalnoj večeri petkom uveče,videla sam neko komešanje na ulici.
-Šta se to dešava?-upitala me Natali.
-Neko je na zgradi.Naginje se i verovatno želi da skoči.-govorila sam dok sam polako ustajala.
-Marija,nećeš valjda?
-Jok ti ćeš.Pozovi policiju ja idem da pokušam da spasim ovog dečka.
-Dokle ćeš izigravati heroja?
-Dok ne crknem.-nasmešila sam se i istrčala iz restorana.
Dok sam trčala ka krovu,jer na lift i čekanje ne možeš da računaš,razmišljala sam šta ja znam o ovoj temi.A istina je bila da nisam imala pojma.Samo sam rešila da ga saslušam i ispričam mu svoju priču.I dok su mi te misli prolazile kroz glavu,stigla sam i ugledala ga.Bio mi je okrenut leđima,povijen gledao je dole na ulicu.Polako sam mu prilazila a grlo mi se stezalo.Bila sam nervozna,priznajem.
-To i nije baš najbolji način da se okonča život.
Pogledao me je a u očima sam mu videla očaj.
-Šta ti znaš o tome?I ko si ti uopšte?Pregovarač?
-Ne.Zovem se Marija i želim da ti pomognem.
-Da mi pomogneš?Meni niko ne može pomoći!-bacao je pogled čas ka meni,čas ka ulici.
-Mogu li da te pitam nešto?
-Ako baš moraš.-besno je uzvratio a sad je posmatrao nebo.
-Kako se osećaš danas?
Zbunjeno me je pogledao:Danas?
-Da,danas.Šta si sve radio,kako si se osećao i kako se osećaš sada?
-Danas sam se posvađao sa svima koje poznajem.Žele da me nateraju da odem na psihijatriju.Besan sam,uplašen i usamljen.A sad me još i neka dosadna klinka ispituje.
Nasmešila sam se:Baš ti hvala na to klinka.Druže,pred tobom stoji žena koja je udata i ima hordu dece.
Sad se on nasmejao i polako sklonio od ograde.Nastavila sam sa pitanjima.
-Zašto te teraju na psihijatriju?
-Pre par godina pretukao sam devojku jer me varala.Prijavila me je,ja sam izgubio i prijatelje i posao a moja porodica me ne razume i nemam sa kim da pričam.
-Možeš da pričaš sa mnom.-na parčetu papira nažvrljala sam svoj broj telefona.
-Hajde da siđemo.-predložio je dok je stavljao papirić u džep farmerki.
-Kako se zoveš?-upitala sam.
-Rodion.
-Pozovi me kad god želiš.
-Hvala ti.
Rastali smo se ispred zgrade a ja sam mu obećala da ću ga posećivati.
Natali mi je prišla:Kako je bilo heroju?
-Njemu samo treba neko da ga sasluša i da ga razume.
-A od tebe nema bolje u tome.To je tvoj prirodni talenat.
I da,posećivala sam Rodiona.Sprijateljili smo se,izašao je sa psihijatrije,upoznao moju prijateljicu koja je advokat i venčali su se.Imaju sina a on i ja se i dalje sastajemo na krovu i pričamo o svemu.
