1.
5 godina kasnije
Julija i njen suprug Aleksej traže svoj kupe u vozu. Sa njima putuje i Aleksejeva majka grofica Aleksandra.
Da li ste sve poneli? I gde je vaš kupe a gde je moj? Još uvek ne razumem zašto ste želeli da se odvojite.
-Zato što više nismo mali, majko – Aleksej je stegao pesnicu jer je gubio strpljenje.
Julija ga je držala za ruku jer je jedina znala kako da ga smiri. Njih dvoje su se savršeno dobro razumeli.
-Gde je kondukter? I zašto ne znam koji je moj kupe? – opet se oglasila majka.
Aleksej se nasmešio glavnom kondukteru.
-Gospodine Grofe, gospođo.-kondukter se pozdravio sa njima: Ovo je vaš apartman -pokazao je na deo u kom će se Julija i Aleksej smestiti.
Potom se okrenuo ka Aleksandri: Gospođo Aleksandra,pođite za mnom.
-Šta? Zar ja nisam u sledećem do njih? Aleksej, dušo, zašto ovo radiš mamici? – Aleksandra je besnela dok se Aleksej smeškao.
Kad ju je kondukter smestio u njen kupe i po Aleksejevom nalogu zaključao, vratio se do mladog grofa i njegove žene da primi nova zaduženja i dogovoreni novac.
– Hvala Vam Stefane.
-Nema na čemu. Grofe, uživajte u putovanju. Šta god Vam zatreba, tu sam.
Julija se smestila i odmah sklonila zavese koje su ostatak apartmana odvajale od spavaće sobe.
-Prelepo je i udobno – bila je oduševljena.
-Baš onako kako si tražila -muž ju je privukao u naručje.
-Jesi li ogladneo? Da nam naručim nešto?
-Nisam željan hrane. Ti mi trebaš.
Nakon vođenja ljubavi, oboje su bili dobro raspoloženi i uputili su se ka vagon restoranu.
-Zašto još uvek nismo krenuli?-Julija je upitala muža.
-Zato što smo došli prvi, nije još vreme za polazak.
Kad su se smestili i pogledali meni, Aleksej ju je upitao: Šta ti se jede?
-Punjena patka sa čili sosom.
-Julija, ne smeš da jedeš previše ljutog. I pobogu, uzmite neku supu. Ima divna krem supa od pečuraka -Aleksandra se pojavila poput duha za još veći šok na licu njenog sina.
-Ne jede mi se supa, jede mi se ljuto!-prasnula je Julija.
-Hoćeš li više prestati da nas nadgledaš i naređuješ nam?-Aleksej je procedio kroz zube.
Julija se smirila i svekrvi rekla tihim glasom: Znaš li ti uopšte ko sam ja? Meni niko neće naređivati. Jer oni koji su pokušali…nisu dobro prošli -nasmešila se videvši ženin strah.
Aleksandra je sela za drugi sto. U vagon restoran uskoro su ušli i njihovi prijatelji David i Vera koji su seli sa njima. Za njima je ušetao i Marko, mladi a već čuveni slikar. Nikoga nije pozdravio ali su se on i Julija tajno pogledali. Damjan je bio sledeći koji je ušao u vagon restoran.
-Sa tompusom u ruci i martinijem u drugoj, liči na pravog mafijaša – Aleksej je voleo da prokomentariše druge, poput njegove majke.
Vera se nasmešila: Izgled u njegovom slučaju ne vara.
Damjan kao da je znao da ova mala družina priča o njemu jer je dok ih je posmatrao podigao svoju čašu u vazduh. Nazdravio im je, ali nisu crnokosa i dva muškarca bili predmet njegovog interesovanja. Bila je to Julija. I znao je da je žena talasaste smeđe kose to mogla da oseti.
-Imamo krimosa. Sad nam samo detektiv fali – Vera je završavala svoju voćnu salatu.
Julija se igrala kašičicom pošto je pojela svoj krem brule, kad je u restoran ušao Viktor.
-A evo i detektiva. Vera, tvoje molitve su uslišene – Aleksej je zadirkivao drugaricu dok su Julija i Viktor zaprepašćeno zurili jedno u drugo.
