2.
Prvi se pribrao Viktor i seo za sto do vesele četvorke.On i Julija prestali su da se posmatraju a ona je posle toga brzo ustala.
-Dragi moji,izvinite što vas napuštam ali idem malo da prilegnem.
-Dobra ideja.Da se malo dremne posle jela.-David je pošao da isprati prijateljicu.
-Mi ćemo ostati još malo.Detektive,ako Vam bude trebala pomoć oko razrešenja zločina,slobodno mi se obratite.Ja sam Vera Montinji,advokat.
Viktor se nasmešio i rukovao sa njom i Aleksejem:Primljeno k znanju gospođo Montinji.Grofe,bilo mi je zadovoljstvo.
Kad je Viktor izašao,Damjan je krenuo za njim a to Veri i Alekseju nije promaklo.
-Hoće li ga ucmekati?-Veru je sve ovo zabavljalo.
-Znaš,Vera,to je jako nepristojno.-Aleksej je oponašao svoju majku,koja je izletela iz restorana,na šta su se oboje zacerekali.
-Znaš,Aleksej,mi smo zaista čudna družina.Julija nepoverljiva,ti večito besan,ja lupetam svašta.Jedino ko je tu normalan je moj David.
-Ajmo i mi,svi su već otišli.
Marko im je pridržao vrata.
-Hvala Vam mladi gospodine.-Vera se nasmešila.
-Nema na čemu.-ostao je ozbiljan na Verin pokušaj šarmiranja.
-Volim Vaš rad.A posebno mi se dopada slika kojoj ste dali ime Vile na mesečini .-Aleksej je pohvalio mladog čoveka i izmamio mu osmeh.
-Hvala Vam Grofe.Puno mi znači pohvala od nekog kao što ste Vi.
Ovog čoveka je mogla da obraduje samo njegova umetnost,što je Veru ražalostilo.To je i rekla Alekseju pred vratima svog kupea.
-Udata si,možda ne voli udate žene.
-Možda voli muškarce,pazi se Aleksej.
-Laku noć Vera.
Mahnula mu je i ušla u svoj kupe.Aleksej je u svom kupeu zatekao uplakanu Juliju.Zagrlio ju je:Šta te tako uznemirilo?
-Tvoja majka misli da te varam sa Davidom.Misli da mi se dopada slikar,misli da nešto krijem i pitaće detektiva da me istraži.A tebe je nazvala mekanim papučarem koji me vara sa našom advokaticom koja je za nju jezičara.
-Moja majka zaboravlja da pije svoju terapiju pa umišlja svašta.Zaboravi na to.
Julija se smirila i počela da osluškuje:Ko je u kupeu do nas?
-Dobri kondukter mi je dao spisak po kupeima.U prvom je moja majka ,pored nje slikar.U drugom su naši prijatelji.A u trećem delu mi,detektiv i kriminalac.
O Gospode,obojica su ovde.Tako blizu.-pomislila je prebledevši.
Kao da joj je pročitao misli, upita ju je:Plašiš se Damjana?Ne brini,zaštitiću te.
-Znam da hoćeš.On je u kupeu do nas!-panika joj se čula u glasu.
-Ne brini.Nema tajnih vrata i niko te neće ometati.
-Hoće li ovo čudo krenuti više?-nestrpljivo je rekla.
Pogledao je u sat:Samo što nije.
Sela je na krevet i počela da drhti.
Aleksej je seo pored nje:Šta ti je?
-Molim?
-Nikad te nisam video tako napetu.Šta je bilo?-zagrlio ju je a ona se na njegovom ramenu opustila i ubrzo zaspala.
Kad je shvatio da se Julija neće skoro probuditi,lagano ju je spustio i pokrio a onda izašao iz kupea.
Ispred je stajao Viktor pušeći cigaretu i posmatrao pejzaž koji se menjao kao na traci.
-Lepo je.Podseća na sliku mladog gospodina.
-Mislite na Vile na mesečini?-Aleksej se nasmešio.
Dva čoveka su se složila da im je obojici to omiljena slika.
-Znate,imam osećaj da je momak naslikao groficu Juliju.-Viktor je dodao.
-Kao glavnu vilu?Da i ja sam primetio.-Aleksej se složio.
-Zato Vam je omiljena slika Grofe.-Viktor je zaključio.
-Volim ovaj voz, Interkontinental.-Aleksej je promenio temu.
Viktor je ugasio cigaretu:Da li se često vozite njime?
-I ne toliko.Ali želeo sam da povedem svoju ženu na put oko sveta.
-Volite je,zar ne?
-Ne mogu da Vam opišem koliko.
Kao slika mladog slikara.Taj čovek ili je zaljubljen u Juliju ili ima nešto protiv nje ili su žestoko povezani,kad je njen lik na svakoj slici:San(i njene snene oči),Devojka na mesečini,Vile na mesečini (vrhovna vila),Tuga(devojka u crnom,zatvorenih očiju).-razmišljao je Viktor dok je ležao na krevetu a truckanje voza ga teralo da tone u san…
