Daj mi to zrno svežine
iz svog daha,
pogled oka koji oživljava.
Kad tvoju ruku ispustim,
uvek se izgubim.
Mrzim što je tako.
Moj izvor života je i tvoj.
Pa zašto smo onda
oboje ispijeni
kad smo u raskoraku?
Zašto smo iskričavi
samo dok zgrčeni u ljubavnom klinču
bulaznimo o večnosti?
Istina je da potpuni smo
i kad smo razdvojeni.
Istina je i da smo vazda
rastrzani čežnjom
i ćutljivim kajanjem.
Kristali iznikli iz naših
izranjavanih grudi,
oštri su i sjajni.
Njima
branim se od tebe,
branim se od sebe.
Baš kao i ti.
Na kraju dana,
ljubav je naša najveća istina.
Jedina kojoj se nećemo
prepustiti bez otpora.
