3. poglavlje
Kako ste se provele? – pitala je baka Dana kad su stigle kući. Bila je to ljubazna, stara žena, sede kose ali guste, koja je bila skupljena u punđu. Imala je preko sedamdeset godina. No, na njenom licu nije bilo bora, sem oko očiju. Rano je ostala bez roditelja, a sin Borko, Đurđinin otac, propao je za dan i umro mlad. Žalila je što joj Đurđina ne dolazi u goste. Sad joj je srce bilo puno kad ih je sve videla na okupu.
– Jesi li se naspavala, dušo? – pitala je i strina Biljana, dok se tetka Slavka smešila i iznosila jaja za farbanje.
– Jesam. Nikad nisam bila u Banatu. Šetale smo se svuda. Ljudi su druželjubivi i prijatni. Znaju čija sam unuka.
– Videle smo i Joleta! – skočila je Marijana i pričala babi o susretu.
– On je divan mladić – rekla je baka tiho i postavila ručak. – A kako se tebi dopada, Đurđina?
– Nisam imala prilike da ga bolje upoznam.
Baka je primetila da su joj se obrazi zarumeneli pri pomenu njegovog imena.,,Zaljubila se u njega.” Bila je to mudra, školovana, načitana žena, pesnička duša. Predavala je u Zrenjaninskoj gimnaziji i bila voljena od učenika, a kad se udala, prešla je da živi na selo. I dalje je bila zaposlena, predavala je književnost, ali ne i jezike. Borila se za školovanje žena i za napredak sela. Donekle je uspela u tome. Seljaci su je prihvatili i uvek dolazili kod nje po neki savet.
– Studiraš li nešto, Đina? – pitala je strina.
– Bila sam na Pravnom… Ali, ispisaću se. Neću više studirati – uzdahnula je duboko. Nije htela da im ispriča za Vukanova nasrtanja… Ali, baka je znala da nešto nije u redu. – Ja bih ostala sa vama dok se ne snađem. Neću se više vraćati u palanku. Teško će mi biti bez Zore i Vuleta… Ali, za mene je najbolje da budem što dalje od te kuće. Dolaziću da ih posetim… Kada prođe neko vreme. I ne sama.
Baka je sve razumela i namrštila se. Taj očuh je pokušao da je zavede, ali Đurđina se nije dala.,,Pametna babina devojka. Pobegla je od nasilnika.” mislila je baka. Jer ona je bila školovana, emancipovana žena, borila se za bolji položaj žena u društvu, i smatrala je da žena ne treba da bude sa nasilnikom. U svojoj dugogodišnjoj borbi, imala je i muževljevu podršku. Njen Sveta je zaista bio muž za primer i ona je pričala o njemu sa najvećom ljubavlju i poštovanjem. Nikada on nije bio naprasit, ljubomoran, tvrdoglav, sebičan. Takvog muža bi trebalo da nađe Đurđina. Ona je isti deda po karakteru. Na njega i liči. Gledala ju je neprestano,,Isti deda. Samo su crte lice nežnije, ženske.” Smešila se i farbala jaja u prirodnoj boji.
Za Uskrs se veliko društvo okupilo u kući porodice Đurin. Pevali su svi, družili se, smejali glasno, dok se pekao roštilj i spremale salate. Izneli su i Vasinu tortu na sto. Bilo je svega i svačega u bakinoj kući.
Đurđina je bila zadovoljna, rumena, nasmejana po prvi put nakon majčine smrti. Pomagala je deci da raspakuju poklone koje su im doneli rođaci iz inostranstva.
– Volim da te vidim nasmejanu – rekla je baka.
– Mogla bih malo da se prošetam.
– Hoćeš sama ili da neko pođe sa tobom?
– Sama ću. I neću se izgubiti.
– Znam da nećeš – namignula joj baka. Obe su znale da će se nešto značajno dogoditi.
I zaista se dogodilo. Uskrs je Đurđini doneo sreću, zdravlje, blagostanje. Nakon godinu dana, Đurđina je nastavila da studira, udala se za Joleta, najlepšeg mladića na selu, rodila sina i dala mu ime Đurađ.
– Ovde ćemo napraviti izlet… – pričao je Jole Đurđini tog lepog majskog jutra.
Postavili su ćebe boje neba, stavili korpu sa voćem, sendvičima i sokovima, a u sredini, ležao je mali Đurađ. On je bio još beba. Nije imao više od pet meseci.
– Vidi vetrenjača… Ovde je zaista divno – pokazivala je Đurđina.
– I nije prvomajski uranak. Tada je najviše izletnika. Ovako, posle Đurđevdana… Najlepše je praviti izlete. Ja i inače volim da pravim izlete.
– Priznaješ da si ovde dolazio sa još nekom devojkom? – kušala ga je žena.
– Ni sa jednom. Sa društvom ~ da. A od sada samo sa tobom i našim sinom.
– Čuje te… I smeje ti se.
– Ima tvoje oči.
– I tvoj osmeh…
Smešili su se oboje. Zagrlili su i to malo biće, koje im je predstavljalo ceo svet i budućnost za koju će se boriti.
