3. poglavlje

…Sunce sve slabije greje. Kiše su česte. Drveća postepeno postaju žuta, kao dunje, a miris pečenih paprika za ajvar širi se Slavenskom. Pre je Željana takođe stavljala zimnicu kao što dolikuje srpskoj domaćici, ali zbog štitne je primorana da pazari u zdravoj hrani u kupi bezglutenske proizvode, jer to jedino prija njenom organizmu. Veruje da je vremenom razvila alergiju na gluten, ali to nije pomenula svom izabranom lekaru. Prestala je trčati puteljcima, jer joj se stare žene smeju, a njihovi muževi je glasno nazivaju pogrdnim imenima, najčešće kurvom, jer, kako kažu, kvari im žensku decu. Gimnastiku radi u kući. Uvek zahvaljuje ocu što je rešio da podigne zidine oko imanja. Kao da je znao kakvi će ljudi doći da žive blizu nje. Ima i dobrih ljudi u Slavenskoj. Nekad joj daju domaća jaja i flašu tek pomuženog mleka. “Sramota je da tako govorite jednoj obrazovanoj ženi. Treba da se ponosimo što u našem kraju živi jedna učiteljica i pijanistkinja.” Žene su pogane, pa pričaju komšinicama da paze na muževe, jer očijukaju. Oseća se bezbedno. Ali brine je onaj otvoren prozor od pre neki dan. Veruje da ga je zatvorila. Onda je sve to pripisala napornom danu, te je sigurno zaboravila da ih je zatvorila. Kada je jednog oblačnog dana krenula na posao, devojčice pojuriše i poželeše joj dobar dan, pa su se dale u trk kikoćući se. I baš u tom času, iz grada, Beljajev je kolima žurio na posao. “Eno ga. Da se kladimo da će stati i pitati je da je poveze.” Kaza jedna. “Znam da hoće. Ona će ga odbiti.” Odgovara druga. “Insistiraće.” Zaključi treća. Sklonile su se malo u stranu i gledale kako teče razgovor između dva prosvetna radnika. Nisu mogle ništa čuti jer su bile daleko. Željana nije ušla u njegov auto. Rekla mu je da bi radije volela prošetati. Da je dobro za srce. On je nastavio prema školi. Videvši da je devojčice posmatraju, pobegle su, a ona se smešila. 
Dok je predavala i ukratko prepričala Antigonu, nasta neka graja u hodniku. Kako su vrata bila otvorena, videla je da je gospodin Beljajev, nosio u naručju onesvešćenu Jelisavetu. Brzo je izjurila ostavivši razred. “Šta se to dogodilo?” Pitala je uplašeno. “Samo je pala.” Rekao je. Ona ga je pratila do ordinacije školskog lekara. Sestra ju je brzo primila, a Beljajev i ona su ostali da čekaju. Željana se rasplakala. Sestre Sabljak su joj mile. Aleksej joj je pružio maramicu. “Hvala Vam.” Tapkala je našminkane kapke, trudeći se da ne razmaže šminku. “Jako ste se potresli gospođice Željana.” Ona mu prizna da jeste. “Jelisaveta je dobro dete. Ali je neobično tiha. Juče sam opomenuo jednog đaka što je gađao učenicu, pa se ona štrecnula, a posle rasplakala. Izvinite. Bilo mi je jako žao posle.” Kaza joj Beljajev. Sestra je izašla iz ordinacije, kaza da se mali povratila svest. Prvo je ušla Željana i sela kraj bolničke postelje. Ugledavši je, jako je zagrli i zajeca. “Učiteljice, Jelice više nema. Odveli su je na Kosovo. Tata je potrošio novac, onaj koji ste mu dali,  u Perinoj kafani. Doveo je čoveka u kasne sate. Oteli su je. Htela je k Vama. Ali bila je bespomoćna. A meni je rečeno da Vam ne smem nipošto reći. Nedostaje mi. Ne znam šta je sa njom.” Željana stegnu pesnice i Rus vidi da se ova još više potresla. Sestra se seti da joj je štitna slaba. “Nemojte, zbog zdravlja…” Disala je duboko, a onda se primirila. “Neka je, neka se odmori. Ja ću je odvesti mojoj kući.” Kaza sestri i odmaršira prema učionici. Nastavila je sa predavanjem kao da ništa nije bilo. I Rus se vratio svojim đacima. Kada se oglasilo školsko zvono, svi izjuriše vani. Savka i Selma su je pozdravile, ali ona je besno i spretno hodala u visokim potpeticama. “Šta je sa njom?” Pogledale su jedna drugu. Beljajev, zvani Rus, krenuo je za njom. “Gospodine, pa šta se to dogodilo?” Pitala je Selma. “Jelisaveti je pozlilo. Ispričala je nešto za stariju sestru i Željana je sada besna. Izvinite me, ali moram za njom.” Savka mu kaza da stane, da bi trebalo da pođe i ona, jer drugarice su, dolaze jedna k drugoj, mada je to bio samo izgovor jer je želela da provoza sa njim. “Selma, da pođete i Vi?” Predloži joj on. Zbog Željane nije odbila. Besno je napustila školu i verovatno se uputila ka Goranu Sabljaku. Kola su je stigla. Prozor se spustio i one su moljakale Željanu da se umiri i pozivale je da uđe u kola. Ali ona je im je besno odbrusila da je ostave na miru, da će sama rešiti ovu situaciju i tu se Rus uznemiri, pa joj prepreči put. “Dosta! Uđite u kola. Vi ste učiteljica, ne možete tako. Hajde, poslušajte me! Nemojte da se inatite. Situacija je ozbiljna. Imate posla sa opasnim čovekom.” Selma se složila. Savki je bilo krivo što je pozvao Selmu da im se prodruži. Ipak, ona je sela pored njega i to joj ne može niko oduzeti. Zbog Selme je ušla. Sela je pored nje i ova je sestrinski zagrli. “Pokažite mi gde živi taj primitivac.”