Hajde da se nađemo
kraj jedne krošnje, ispod hlada,
gde tišina naših duša –
reč je puna sklada.
Hajde, još oko nas cvetaju
u zelenilu daleka polja,
dok u mladim srcima još živi volja.
Dođi, jedno kraj drugog,
iznad nas plavetnilo;
u meni stišava hir,
dok me obuzima mir.
Ti i ja,
i povetarac blagi je znak,
sve dok čovek oseća
da cemo živeti, ti i ja,
jer jedno drugo,
duša davno predoseća.
