Ти си једна давна тајна
коју до краја не упознах ја,
и још увек са мном си трајна
песма болна што кроз душу сја.
Ти си оно што не бих смео рећи,
дубоко скривена на дну, у души,
и не постоји од твог лика већи
крик сећања који ме гуши.
Мада,
знам да за даном не прође све,
ни питање што ме и даље тишти:
да ли су о теби биле приче две,
једна с крајем за којим срце вришти?
Моји су уздаси с јесени
оживљени сећањем да стеже,
док мисao сваке ноћи бесени
да ме за тебе силовито веже.
