1. poglavlje
a.
Ujutru je sasvim jasno da dan počinje,ali kako sati odmiču postaje mi jasno koliko će trajati.
Dani mogu biti dugo i kratki.
Dugi su oni koji se vuku ,kada sati ne prolaze.
Kratki dani su svi oni koji prolete brzo i ne moraju biti baš najsrećnije provedeni.
Dugi i kratki dani se sastaju u očekivanju. To im je zajednička tačka,tačka na kojoj se susreću samo zato da bi nam dodijali.
Očekivanje nečeg bolnog i neizbežnog obično kratko traje : čovek bi dao sve da trenuci takvih dana duže traju i da odloži bol i patnju .
Očekivanje kraja te iste boli i patnje traje dugo,bez obzira na to šta nam govore kazaljke na satu.
Radost se meri kratkim trenucima ,ona uvek prolazi u magnovenju.
Koliko god da traje radost,ona uvek opominje na svoju prolaznost i neuhvat
ljivost.
