На углу парка стоји једно здање, О каквом ли је реч нисам имао сазнање. Окружена зграда шумом испод крошњи хлада, Не чини се таква да је од камена млада. Са много непажње човеков живот прође, Неким местима никада не дође, А посебном месту када дође кући не жели да пође. Унутар се крије кафе […]

Преко на другој страни, Испред огледала, Одрази црта лица су уткани. Преко страна пуна чуда другог света, Одлазиш иза огледала, Губиш минђушу на поду отпалу са увета. Нестајеш необјашњивим чудима, Остајем сам окружен различитим људима. Без тебе, Трагам за твојим ликом сваком приликом, Недостижан стојим пред њеном сликом. Безуспешно очима и слепо, Не проналазим ништа

Кроз прозоре, Сунца окупане терасе, У тамне куте собе, Задире Сунца зрак. Буде се најтиша јутра односећи мрак, Ослушкује нежна песма зоре, Птице хитро прелећу највише горе У потрази месту да се скрасе. Обасјана лица светлошћу осмеси красе, С терасе увиђам дрвеће носи златне украсе. Време наслућује хладнију климу, Далеко иза планина при мору плиму,

Сунце плавог свода, Засењујеш је и иза себе тајиш. Губи се међу облаке на скровито место. Где се она тихо скрива? Да ли иза звезда, на Месецу или далеким неотривеним планетама. Буни се осећају тела када јој усне подрхтавају и зато криви зиму. Забрањује блискост и пољупцима да је од сад будим. Не расањује се

  Постоји једно чекањеИ лепота стрпљења дар.Сва је у жељи садржана чар,Постоји она одавде са клупе,Увиђам како сви цветови пупе.Жеља није ништа друго него чекање на петак,Како и када би дошао раније, немогућ је изузетак.Остаје кад осване недеља,Да сутра није понедељак, Она жеља у нама да су следујући дани викенд продужетак.Жеља је хтети који више

  Жито ниче на пољу,Зимује за наредну годину родну и бољу. Окробар је и лишће пада,Све је мање времена у дану сада. Јутра хладна и росна,Недеља је и једе се храна посна. Утихнули цвркути птица,Јесен има различита лица,Једно лице златне пути,Друго које слути,Ка зими нас упути. Много је боја,Пејзажа другачијег кроја.Јесен је стање душе,Ветар свеже

Lepota je kada si ziv, ziv covek udise zrak. Lepota je Sunca kada miluje ti kozu i kise umeju biti lepe, ako ih okom posmatras drugacije. Lepota je oka kada uvidi da je kisa voda. Zaklone Sunce i donose oblake, ali seti se, lepota je u strpljenju dok cekas dan da se razvedri, ona je