ВРЕМЕ ТЕЧЕ

  Међу хиљаду рајских ружа, једна се ка мом срцу пружа. Волим тe, зашто нисам знао рећи, чежња у ватри моје срце ће опећи. Опија ме мирис као црвено вино, много је слатко, питко и фино! Љубав робује у чаши, ослобађам те и гледам док одлазиш. Пошаљи ми писмо, прошло је дуго како се видели […]

ЉУБАВ

Хиљаду речи и ноћи, Љубав да одгонетнем, да ли ћу моћи?   Хиљаду речи и више постоји, Питам се од чега се у нама састоји?   Хиљаду ноћи проведених у самоћи, Чудим се где је док лежим у немоћи.   Љубав је хиљаду и једна реч коју могу рећи, Верујте и немојте се ње одрећи!

У ТВОМЕ ОКУ

Има лепоте у твоме оку, у погледу спасења. У твоме оку чучи све лепо на свету, све што још није изгубљено, вредно је спасења.   Знам, Угледан, примећен твојим оком, опажен сам срећом. У свету, не дели се она међу свима, У свету, један сам срећник међу њима. У свету, туге је на милион свуда,

ЗВЕЗДА

Сунце, звездо ти сјај, да Прође сив, дуг и тежак дан. Из даљина чуо се вапај, Будио нас зимски сан. Далеко на јастуку белом спавај, Пробудиће се на топао пролећни дан. Дуго чезнем да је будим, Леденим погледом зиму кудим, Нестрпљиво да је пробудим, немам додир и начин да се усудим. Звездо, са руку ми

КАКО ВРЕМЕ ПРОЛАЗИ

Волела сам те, Ох, када бих те опет угледала, као пре исто бих те волела. Ох, није љубав никад престала, Не говорим о њој, како сам те волела, као о нечему прошлом. Није прошло, загубило се негде и залутало. Не, Не може проћи, Неко друго време мора доћи. Не може и није љубав престала, Ох,

РАСТАНАК

Одлазиш, Сузе заслањују моје море. По мом лицу мрште се многе боре, Утапам голему тугу, Чекаћу те птицо да се вратиш југу.   Одлазиш, Мени преостаје чекати на киши, Где си? Када си стигао? У писму ми пиши.   Отишао си И знам ја како је бити сама, Самоћу сам удомила, Пред растанком се сломила.

ВРТЛОГ

  Синоћ у мисли дошао је необичан сан. Сасвим био је исти, Као и други, претходни, исти дан.   Ноћ била је другачија од свих ноћи, Лежао сам у немоћи и викао ко ће помоћи? Ко ће моћи доћи?   Синоћ сан био је жив, од живота живљи, И живљи од смрти. Уочи ноћи дан

ВОЛЕО САМ ТЕ

Волео сам те, Постала је љубав Од живота тежа. Волео сам те, Наша љубав бачена низ реку, Због које по лицу сузе теку. Волео сам те, Отишли смо другима у загрљаје. Све смо другима дали, Све што међусобно једно другом, Нисмо знали дати. Волео сам те, Како то још срце да воли? У самоћи која

ЗА ТЕБЕ С ЉУБАВЉУ

За тебе с љубављу, Љубав је сила И том се привлачењу не можемо одупрети, За тебе с љубављу, Горућој ватри која се не гаси, За тебе с љубављу, С ватром се умемо опећи, За тебе с љубављу, Љубав је рана, Рани ожиљак И ожиљку мелем. За тебе с љубављу, Чини се да је волети лако.

ЈЕДНО МЕСТО

  Чезнуо сам далеко, Чезнујући заспао И једно место сањао. Место без имена, У којем нисам био. Место где снове не сањамо, Већ живимо, Место у којем живимо, Без да једино постојимо, Где живимо по слободној вољи И живимо без морања. Зар човек свесно бира срцу да пати?

КАКО ДА ТЕ ВОЛИМ?

Како те волим признајем себи, Први је корак да приђем теби. Како да те волим, Од многих начина на који? Моје срце не уме да бира и оно се боји. Волим те, Да ли је довољно рећи? Волим те, Зар иког усрећи? Како да те волим? Волим те једном речју, Волим кад храбрости немам, Да

СРЕЋА

  Воли ме, Истина је, Срећа се не купује. Пољуби ме, Пољуби у образ И останимо срећно пољубљени. Останимо чедни И нежно загрљени, Јер срећа никуда ником не закасни.

Scroll to Top