Treba izučiti tehniku Locked.

Poštovana Molim Vas zadenite ovaj umorni uzdah za šešir kao skromni znak pažnje Samo tiho Putnici osluškuju pomislite na sve usnule sanjare Možda Vas sanjaju? Ne zbog suza Već poslednje kapi tihog okeana Koja severnjači ukazuje put. Imajte obzira I ja sam svu noć mesečario zbog Vas Zato, izvolite buket maslačaka neprespavanih noći dugo Vas

Ne da se pesma u pripitomljenje Ni dva puta u isti gaz Ili presahne Ili preplavi ti je juriš pod kamenčugom Ona u dumelj gnezdo splete Ni tudja neće u dlanove Da je preturis u svoj džep Uplaši se i uzleti Vrag bi ga znao Šta se to po hartiji premeće I pesnikom gospodaruje.

Ako je ispustim nehotice u magarećem kašlju Kroz zapušen nos Kao kijavicu Iskašljam iz grudi kao mačka klupko i završi u kanti zaturim u udesu sa teretnim kamionom Ili gradskim autobusom krcatim nadničarima Javiće ti verovatno bio je to silovit sudar sa sudbinom I pisati zvanične koještarije u zapisnik dosledno se rugati hartiji Po službenoj

U svakom od gradova bih pozdravljao vozove Pobegle autobuse pečurke stajališta u podnožju zgrada I poturao pod kamen tako neki list Kao podsetnik odraslom sebi Ako ikada zalutam U raskošu štepova gasnih bojanki reklama Da spoznam raskršća po njemu tuđe ulice kao svoje I srdačno javljao neznancima u prolazu Uz pitanje Da li Alisa stanuje

Slutnjama svezan u Gordijev čvor pesnice zbijam u dva postamenta Sa čela Iskapam gorku so Razbijen ko vetrobran duž betonskog šanca U bezbroj oštrouglih fragmenta I asociram ja na pusto sazvezđe Jer svaki ima moju kob Raspet u šest suprotnih pravca krajputaš zbog kog se salutira vernici krste Udovice skrivaju decu ispod kaputa Dok svedočim

Divni ljudi Čuj kako se cerekaju Pristojni i užasno vragolasti ko zna kakva iznenađenja kuvaju Da ih nema treba ih patentirati Kao rupu na saksiji napraviti manofukturu o državnom trošku I klepati domaće Jer uvozni su nikakvi Od nas se potruju omlitave i pobegnu Zna li ko bolje od bratije kako se radi o glavi

Ima tih praznina koje mi ispune grudi Pa u zenicama dno zapada svugde Svod izrešeta zvezdama I mrlja crninu tuđim galaksijama Tad severni vetar zviždi poput frula Kroz rđava rebra fabričkih skela I rasčešljanih krošnji osakaćenih vrba Da jednostavno biva obesmišljeno Kao zagasla ognjišta Napuštenih kuća Koje nisu više ničiji dom

Razumem sunce Nije me čaša mamurluku predala treznog Ni konobarica stolu zbog ašikovanja To bi muka leđno da zapliva u grudima preko alkohola Jeste, lomio sam jezik za zakon bez reda I za noć ispio stoleće tražeći razbigarde (po)remetio javni mir Uranjao u astal da kucnem čelom u drvo I sebi zavalio šamar da prebrojim

Načinio sam je od blata Nakon 34 uzastopnih aprila Dar božanstvu samoće Zbog odbačenih zagrljaja I punih ruku praznina Od retkih pahulja na šalu slažući vetar na vetar dahom u jedan po receptu sazvežđa Bez plana i građevinske dozvole Za dom u tuđini A onda sam joj darivao i moja krila Da preleti beskraj I

Čitavo se more slilo u nebo Ulilo u potok i oteklo reci smenila se sva godišnja doba Kad se izribala iskrzana linija života Ispruženog dlana prosjaka sa ćoška psi mu razneli čerge kartonsku kasu fijuk sutradan Sad perači izbeljuju natpis -Sitno za hleb gospodo Umirem gladan