Uvod Kim Mi-ho je prestravljena. Umrla je i Crni Kosači su došli po nju. Umesto da završi u Paklu kao što je mislila da će se desiti, dobila je posao Crnog Kosača u Timu za Rizik. Kako će za ime sveta ona da spašava ljude iz Sveta živih da ne počine suicid? Svakim razgovorom sa […]
Uvod Alek Andersen se budi u operacionoj sali. Kada je ugledao svoj odraz u malom okruglom ogledalu, vrisnuo je od užasa. A ogledalo je palo na pod i raspalo se na sitne komadice. Alek saznaje zastrasujuću istinu a to je da je njegova verenica Alisa Harper bila donor srca i očiju. Alisa je umrla da
Otvorivši vrata svog stana, tog jutra je baka, koja je živela odmah do mene, sa zaprešašćenjem primetila da joj nema fikusa. Držala ga je u hodniku tokom zime. Svi stanari su po neku veću biljku izbacivali u haustore, u stanovima je bilo prevruće a ispred povoljna temperatura i dovoljno svetlosti da prezime i dočekaju da
Grozničavo se tresla,tražila je nešto čime bi oprala odeću od krvi.Bila je zima a ona je ubijenog supruga ubacila u furunu i kremirala ga. Hladno je,napolju je sneg,niko neće posumnjati… U njoj je jednostavno nešto puklo,više nije mogla da trpi. Već je počeo da je hvata san ali se odjednom trgla. Smiri se Pašenjka,smiri se.Samo
Mala katolička crkva, na našem delu ostrva, nalazila se na brdašcu iznad kuće u kojoj smo odseli. Zvonik smo mogli da vidimo iz letnje trpezarije, smeštene na popločani trem, odakle smo lako mogli i da se, stazom po kamenjaru popnemo do ulice gde se nalazila crkva, uz seosko groblje, a koji nam je bio i
Mutno u glavi. Nisam siguran da li uspevam da hodam a da se ne primećuje moja nestabilnost, strah da će neko prepoznati znake pijanstva ili čoveka koji je pre desetak minuta ispušio kratak ali loš džoint izmešan sa nešto viskija a potom i nekoliko piva. A pre toga, lekovi za smirenje, dve jače doze
Odavno papir stoji prazan, ako ovo po čemu pišem i može da se naziva nekakvim papirom. Zato, hoću da ga ispunim, da ne bude više dosadno beo, ali i kad je beo, on je zapravo tmuran, prazan i dosadan, pa i usamljen. Nekako, kad ga gledam takvog, imam utisak da bi i on svašta da
I walked…..i walked and walked. It’s an endless path, full of dust and dirt. A wheat field is all around me, i can’t see the end of it. I have been walking for a while now, i don’t remember when i started, i don’t remember anything. I feel like i been walking for ages now,
Mračna i duboka noć upija spoljašne zvukove polubudnog sveta i ne pita ništa. Bez glupih pitanja o tome zašto smo ona i ja dočekali još jedno svitanje u ne tako privlačnom i vedrom izdanju. Ona je uvek tu, a i ti.. Jesi li tu? Popričao bih malo sa tobom, o nečemu važnom. Ti vrlo dobro
Prolog „U svojim maštanjima, ja sam često – veli on – dolazio do čudnih misli da služim čovečanstvu, i ja bih možda pošao i na krst za ljude, kad bi se to najedared odnekud zahtevalo; a međutim, ni dana nisam kadar provesti ni sa kim u istoj sobi.“ – Dostojevski, „Braća Karamazovi“ Godinama kasnije, ponovo
Proglašavam Totalni Rat Svetom, Bogu i Ljubavi.To trojstvo nazivam sakralizam. Njihovu vladavinu nazivam apsolutnim terorizmom, bespoštednim i neprekidnim masakrom protivŽivota, a njihovo carstvo zovem Režim Groba. Zahvaljujući lažima kojima se koriste, uz pomoć obmana i manipulacija, poklanjanja smisla i oprosta, osećaja pripadanja i iluzija, a ponekad čak i halucinacija, kako i zašto živeti. Oni su
