Tu negde iza užarenih oblaka u zalazak sunca, tu negde gde ptice ne mogu da odlete; tu te čekaju tople ruke uvijene mirisom belih ruža, mekoćom ljubavi, nežnosti.   Tu negde gde pogledi suzni, srca ranjiva ne mogu dopreti, tu gde ne doseže plima vetra; tu te čekaju mile oči čedne, okupane slobodom, ljubavlju, tu […]

Ostaće neuprljana iluzija  o tome kakav si bio ti i kakva sam bila ja.   Tad nevina i čista, bezgrešnim srcem vođena, i ti takav nevin,mio i nežan.   Ostaće neuprljana iluzija, stvarnost moga nevinoga, čistog srca, da bio si najbolji čovek – koji zemljom hodao je.

Zaspaće snovi ranjeni tu pod ovim nebom nebeskim, moje oči tražiće po kapijama raja poznate oči i golubove bele. Umorne mi oči padaju dok sve zvezde neba tvojim glasom me dozivaju, spavala bih al tvoje pesme nema. / zaspaće mi snovi ranjeni tu pod ovim nebom beskrajnim /

Spasi me od mene same, ove tuge goleme što u srce mi se sjati. Sakrij me od kiše ovih teških misli u noći, od uragana bola u samoći. Spasi me od mojih zveri što u sumrak u telu mi se rode, što me u nemir vode. Spasi me od cvetnih požuda, ovaj vetar greha u

  Ja sam strastvena žena, koja nema kome da se da.   Ja sam ptica slomljenih krila – stavljena u   k a v e z.   U mojim grudima bujice su strasti, moji izvori su termalne vode.   / ali nemam kome da se dam /

Umorna bih od života na tvoje grudi pala, kada bi mogao da vidiš sazvežđa u mojim očima i svojom strašću da zapališ sve moje ugašene zvezde.   Umorna bih od osećanja teških na tvoje grudi pala, kada bi mogao da osetiš miris Toskane na mojoj koži i sve stare građevine u meni da obnoviš il

Prizovi me u tami noći, prizovi me u svoje odaje – jer mojim telom umesto krvi teče ž u d nj a.   Prizovi me – moje telo nek oslikva platna tvojih misli, moje oči nek budu nebo koje ne možeš uhvatiti. Poput slobode ptica, moju ljubav uzmi – radosno oberučke.   // prizovi me

Nisam žena koju želis – niti žena koju trabaš, nemoj misliti da jesam, samo zato što te tako strasno ljubim. Navikla sam ja da gubim u bitkama ljubavnim tužnim; zato pazi kada kažeš, da sam žena kakvu želiš, da sam žena koju trebaš. Dovoljno imam ožiljaka po srcu, rana na duši -ne pitaj me zašto

Poželiš li nekada da budeš more?   More je svoje, ono je hrabro, nekada surovo.   / ume da bude tiho,mirno samo pri površini dok su u dubinama neredi, nemiri, nemani. /   Poželiš li nekada da budeš more?   Da u tebi žive sve te boje, sve te lepote, sve te strahote.   /

Pogledom si me dodirnuo – dahom me probudio. Pogledom ispleo si niti moje crne. Vetar nosi tvoju čežnju – meni na obraze je lepi. Tišinom te dozivam, pogledom me budiš – postajem živa. Dugo sam spavala, od samoće bez milovanja ostala.   Sve si niti moje ispleo, sa dušom mi se igraš, ako kažeš da

Umeš u mom nemiru da nadješ mir, – poput skitnice nalaziš dom u mojim rečima.   Umeš u mojoj tišini da čuješ vapaje, – poput izumitelja poznaješ ritam moga srca.   Umeš u mojoj strasti da plivaš dugo, – poput avanturiste istražuješ moje dubine.   Umeš li i da me čekaš, ti koji čekanje prezireš?

Uspavanoj te zori ne želim ostaviti poput rose sa kožom mi se igraš, Ali ovaj sumorni me život vuče – ja moram otići.   Ostavljam te prvom zraku sunca – da ti usne ljubi. Ostavljam te prvoj pesmi – da ti ljubav izjavi. Ako se ponovo vratim i u tvom naručju dočekam zoru – od