Sneg je prekrio krovove malih kuća u selu na kraju sveta, a iz njihovih dimnjaka lenjo se uzdizao dim. Čoveku nije bilo potrebno da kroči u te tople domove; već bi, posmatrajući svetlost kroz prozore, mogao da oseti prisustvo topline i ljubavi što tamo prebivaju. Na kraju sela, u najskromnijoj od tih kuća, počinje naša […]
Tamo, među visokim drvećem, duboko u mračnoj šumi, skrivalo se malo jezero, prekriveno lokvanjima i okruženo gustom trskom. Na tom mestu poznatom samo mesecu koji se svake noći ogledao u mirnoj površini vode, živela je mala žaba po imenu Rina. Dok su ostale žabe uživale u svakodnevnim aktivnostima na jezeru, Rina je sve manje pronalazila
Predgovor Kao što nisam pomišljao da ću ponovo napisati pesmu, a kamoli zbirku pesama, a ipak eto mene ponovo u svetu stihova. Jer kao što znate, moja prva i jedina ljubav je proza, ali kada te poezija jednom ščepa i uvuče u svoj svet rime (u mom slučaju malo manje rime), ne pušta te, i
Tamo iza zelenih brda, gde penušavi talasi grle obale, rasla je jedna maslina. Širila je ka suncu svoje grane, prepune zrelih plodova. Njene uvek žedne korene hranila je drevna zemlja, bogata starim i dobro poznatim pričama. Dok je vetar, iz dalekih i nepoznatih krajeva, uvek donosio nove, i njenom srcu draže priče. Svakog jutra galebovi
Predgovor Iskreno, pisanje i objavljivanje pesama nije bilo u mojim prvobitnim planovima, jer sam svu svoju kreativnu energiju usmerio ka romanu koji pišem. Ali jednog inspirativnog popodneva, dok sam na terasi stana, uz hladnu kafu, beležio ideje i misli, stihovi su počeli spontano da se nižu. Napisao sam pesmu koja je, iako sirova i nedovršena,
1. poglavlje Žena se probudila. Prvi zvuk koji je čula, bio je zujanje aparata. Otvorila je oči. Iako joj se mutilo, pogledala je oko sebe. Bila je u sobi belih zidova, u kojoj gotovo da nije bilo ničega. Roletne na prozorima bile su napola podignute, propuštajući tek neznatnu svetlost da uđe unutra. Krajičkom oka je
