Daj mi jedan dobar razlog da odem. I otići ću. Put tvog srca zaobići ću. Ali razloga nema. Ti si žena posebna.   Ti umeš mirna luka srcu da budeš.   Sada znam, to si bila ti.   U snovima svojim sretao sam te često, tražio sebi sigurno mesto. Mesto gde ću biti ono što […]

Postaćemo jednom bolji ljudi. Neće biti ko da nam sudi. Nosićemo jeftinu odeću, raditi stvari koje nas pokreću Da budemo bolji ljudi.   Jednom ćemo reći hvala, iako je soba mala. Shvatićemo tada Da nista vise ne treba nam sada.   Stotinu osmeha Jednom će lice krasiti I od gordosti svi će se spasiti.  

Stvari su spakovane. Još jednom čvrsto grlim baku. Odavde smo nekada gledale  pojavu duge. Zapocinjem rat sa osećajem tuge.   Koferi čekaju. Znam, Moram da krenem. Tamo negde čeka me svet. A sada najradije propustila bih let.   Milujem Lesi možda još ovaj put. Rekli su da neće još dugo, sprema se na dalek put.

Zastani, Osvrni se oko sebe I čovek ostani. Ne dozvoli da oblikuju te oni, Tada ružan san počinje da progoni. Velike snove sni, Ali znaj, oni će biti zavidni.   Zastani, Ne pričaj nikom o snovima svojim žele da ih sruše pred očima tvojim. Opasno je danas dok u glavi ne stasaš. Ako nisi s’

Ljubav je bol, beskrajan hol. Slika bez lika, pesma bez stiha. Čovek bez dela, rasparanog odela.   Ljubav te boli, neće da moli. Iza ćoška sprema nova razočarenja. Do ludila dovodi, misli ti sprovodi do nečeg što se retko dogodi.   Ljubav je rana, i zarasta sama. Ume da boli, a tada čovek još više

Ko bi rekao da pertle nose neko dublje značenje… Meni su tog dana pomutile pamćenje.   Verujem u sudbinu, da dve duše jedna drugu pronalaze Ispod mesta gde se sazvežđa nalaze.   Započinju svoju pustolovinu. Pronalaze sebi večnu domovinu. U tihoj noći mislila sam… Nećeš moći da me voliš. Ti nemaš hrabrosti da se boriš.

Gde su glave odlutale, na mesto gde bi istinu prećutale? Lakše je većini se prikloniti nego svojim putem hoditi.   Gde je ljudskost nestala? Vesela pesma odavno je prestala. Priroda je tužna, toliko nam daje a nije dužna.   Drveće, cveće, ptice… I dalje postoje Ali mi imamo tehnološke zastoje.   Danas postojimo, sutra možda

Vreme prolazi. Sećanje ne odlazi. Čovek u belom govori kako život čine porazi.   Neko lepše mesto spremno je za tebe. Gde nema zla ni sumnje u sebe.   Tamo se nećeš mučiti već od Boga učiti.   Rastanci su bolni. Misliš da je kraj… Istina je suprotna čeka ih Raj.   Privremeni rastanak postaće