svrbe me nervi
i grebe me koža
nosim u sebi hiljadu moljaca
koji grizu moje ćelije
poput stare svilene košulje
koja visi godinama u drvenom ormanu
hoću da rašijem šavove na kolenima
već su ionako popucali i ojedeni
hoću da ih rašijem i pobegnem
iz kože koja mi je postala tesna
naglo sam porasla
doniraću je crvenim krstovima
i onima kojima je možda potrebna
hodaću ulicama ojedena od moljaca
trulo telo će koračati asfaltima
svi ga gledaju i ne razumeju
na meni su rupe a ja nemam igle i konce
boleće me rane od teških rezova
biću osetljiva na hladne vetrove
biću osetljiva i svima će biti jasno
opravdavaće mi bol jer je vidljiva
svima će biti jasno da sam osetljiva
i hodaću gradovima gola do mesa
