Mati Anastazija, je nekada bila Žaneta Petrović. Po profesiji istoričarka umetnosti. Suprug joj je bio ambasador u Francuskoj. Radila je kao kustos muzeja u Parizu. Prilikom krađe slike holandskog slikara, koja je bila procenjena na vrlo visoku svotu novca, osumnjičena je. U to vreme imala je devojčicu Petru, koja je rođena u Francuskoj. Porodica se […]
To što krvariš znači da si žena. Tetka je uzela štapić od sladoleda i namazala Ivani vreo vosak na nausnice. Tečnost se stvrdla u ćilibar, koji je tetka uhvatila za jedan kraj i cimnula. U pepeljari je ostavila zlatnu gusenicu, dlakavu samo s jedne strane. Betonska terasa se usijala. Ivana je pritiskala
Ovo je jedna turistička tura života. Putujemo kroz vekove. Obilazimo mesta najvećih stradanja, poprišta borbi, stvaranja kraljevina i pomeranja granica. Putujemo od početka milenijumima godina pre nove ere i sa početka nove ere stvaranje novih carstava i novih Bogova. Pomeramo granice načina putovanja od luksuznih aviona, preko raznih mogućnosti prevoza do pešačenja hiljadama kilometara
Да ли некад желите да умрете? Смешно питање. Знате онај осећај, кад желите да умрете. Ништа не чините, само желите! Жеља! Чаша сте и пуни сте до врха. И желите да је крај. А одспе се из вас. И тако у круг. Да ли има краја? Да ли некад желите да умрете? Тужно питање. Знате
Bio je petak kada su se zvanično razveli. Leto je bilo na izmaku, a u vazduhu se osećala tipična beogradska sparina. U lokalu je bilo sveže i zapravo prijatno, pa su ušli unutra i seli jedno naspram drugog, kao prijatelji koji se dugo nisu videli. Sećam se kada mi je pričala da je to bio
Beleška broj jedan I Mogli smo se da se nazovemo sinhronicitet u nastajanju. Ništa drugo nismo ni bili, ako me neko pita. Jedna simfonija koja nema korak napred, niti korak nazad. A voleo sam naše društvo. Nekako smo se upotpunjavali, sve želje postajale su ostvarive. Pa i one naglavačke. Bez premca, sve do jedne. Sve
1. Jovana i Mirko sedeli su u kancelariji.Jovana je kao i uvek sedela na svom stolu.Mlada buntovnica koja nikome nije davala šansu i koja nije imala puno prijatelja.Njen stariji brat bio je njena sušta suprotnost:bio je poverljiviji,lako se vezivao.Slučajeve je radio srcem dok je njegova mlađa sestra sve radila razumom. Šef je kasnio više nego
1. poglavlje Susreti Postoji nešto što skrivam. Sad, dok Vas gledam u oči i čujem Vaš dah koji se seče sa rečima koje dolaze jedna za drugom, osećam da neću biti iskrena prema Vama, kada kao metak zbacite tišinu ka meni, u nadi da je ja presečem jakim tonom koji prenosi nešto nalik odgovoru na
Isak Densen je rekao da je kafa jedini način da se premosti jaz između sna i stvarnosti. Poput nekog rituala, a rituali nisu ništa no kontinuirana radnja u kojoj razmišljanje o istoj vremenom isčezava. I kad god se taj jaz premosti dolazimo do zaključka da je stvarnost sama po sebi užasnija od onoga o čemu
Obožavam zalaske. Posebno one kada se Sunce spušta direktno u more. Kao da sa njim tada tonu sve moje brige i misli, ostavljajući me napokon samu, da uživam u tom trenutku što traje. Najviše volim što je svaki zalazak isti. Na svakom zalasku sam tu ista ja. Sunce koje gledam je uvek to isto sunce.
Da su ona vremena, sad bi se upisivali u spisak za more preko radničkih odmarališta. Sad nam kažu: „Lako je bilo vama!” I to je bilo letovanje na rate. Roditelji su imali siguran posao, pa im se imala od čega odbijati rata. Prevoz je uglavnom bio vozom. Bilo je jeftinije, a i komfor brate. Vagoni
U Beogradu je danas 37 stepeni, a u gradskom prevozu je tako da ti kada izađeš bude čak malo hladno. Ja se, ipak, vozim praznim, klimatizovanim autobusom, 40 minuta daleko od te vreline, a kako mi se odavde čini, svetlosnu godinu daleko od Beograda. Vozim se do prodavnice u susednom mestu, jer ova naša ne
