Jato ptica se i tog proljeća vratilo vrbi iza građevine. Našli su svako za sebe granu ili površinu gdje će sletjeti. Najmlađi su zauzeli niže grane vrbe. Razigrali su se i gurkali međusobno, pa neki od njih spadoše na građevinu. Tačnije na balkone. Vidješe i drugi to, pa pokušaše isto. No, neki nisu vidjeli dobro, […]
01.04.2014 Reči uopšte nisu potrebne da se nešto kaže.Mi smo bez reči sve rekli.Čak i više od toga.Ono što nismo rekli to je – kako dalje?Kako dalje u dane koji slede?Za jednu noć nečega što je trebala da bude ljubav,ispričali smo priču koja će u meni živeti večnojer ja pamtim trenutke.Ispričali smo priču rukama i
Junsko sunce potražilo je moje lice. Tako nežno mi se prikralo da bih skoro mogla reći da me je na trenutak iznenadilo. Prodrlo je kroz gustu krošnju i sletelo, najpre na moje obraze, potom na moje usne. U tom trenutku shvatila sam da su mi oči već dugo zatvorene. Sedela sam pod jednim starim orahom,
Габријел Гарсија Маркес. Сто година самоће, превела Јасна Мимица-Поповић. Зрењанин: Сезам бук, 2012. Роман „Сто година самоће“, Габријела Гарсије Маркеса објављен је први пут 1967. године у Буенос Ајресу. О његовом значају сведоче преко двадесет издања широм света, милиони копија и Нобелова награда за књижевност додељена Габријелу Гарсији Маркесу 1982. године. Као што је случај
„Cogito, ergo sum” je poznata filozofska tvrdnja koja se pripisuje francuskom filozofu Reneu Dekartu. Često se prevodi na engleski kao „Mislim, dakle postojim”, i smatra se jednom od najpoznatijih i najvažnijih filozofskih izjava u istoriji.Fraza „Cogito, ergo sum” pojavljuje se kod Dekarta u delu Meditacije o prvoj filozofiji, objavljenom 1641. godine. Dekart je nastojao da uspostavi
Film Trumanov šou je opisan kao crna komedija. Snimljen je krajem 20. vijeka, pa je produkcija danas malo zastarjela, što se ne može reći za glavnog glumca (starimo paralelno možda, pa ne primjećujem).Danas se film smatra proročanskim, jer su već koju deceniju šou programi Big Brother preuzeli pažnju.Sam film, kao i šou programi se nekome
29.03.2014. Zbog tebe počinjem budna da sanjam i retko kada sam prisutna.Ako se nekad zagledaš u zvezdevidećeš moja krila.Preletela su daljine i otišle čak do meseca.Nada je tu i još uvek se ne gasi.Pa nisi na kraju sveta, ali kao da jesi.Noću se dan produžava i tama mi stvara nemirda te nikada više videti neću.Kako
Dugo nije radila. Bila je u kontaktu s ljudima s posla. Tvrdili su da se ne dešava ništa novo, ali ipak se iznenadila promjenama. Prva promjena je bila u ulici ispred kompanije. Manje je auta zaposlenih bilo, ali više bicikala i romobila. Planirali su i išli na planinarske pohode, a kroz ulicu se nisu
Kunjao je na svom uobičajenom mjestu i kao što stari, ranjeni i iscrpljeni kopao je bašti sjećanja. Povremeno nije bio siguran jesu li u pitanju sjećanja ili snovi, ali nije bilo ni važno, jer su se samo njega ticali. Nikome se nije mogao ni požaliti ni pohvaliti. A nekad ih je bilo toliko da je
Krenimo od odnosa doktor – pacijent. Zahvalni su pacijenti zato što doktori: postoje pomažu znaju šta rade… Ponekad su nesretni iz istih razloga. 🤔 A na čemu su doktori zahvalni? Možda na: plati statusu pohvalama/nagradi… Prijedlog doktorima za mantru zahvalnosti. Ako imaju mantru, možda bi mogli uključiti zahvalu pacijentima na kreativnim dijagnozama, širokoj paleti simptoma
Evolucija ili viša sila dovede čovječanstvo do današnjeg stadija razvoja, ali čini se da tu stade. Tehnologija se brzo razvija, ali ljudstvo baš i ne. Istina, ljudi žive duže, a većina i lagodnije. Unapređuju kvalitet života (većinom), ali sve više nedostaju izazovi i za vlastitim napretkom. Vatra, točak… pa stigosmo sve do AI. U nekim
23.02.2014. Kada bih mogla da na jedan trenutak zamrznem vremei taj trenutak pretvorim u večnost.Kada bih mogla da, sekund pre nego što si me poljubio,pretvorim u filmsku traku, pa pauziram,vraćam unazad i premotavam…Ali onda bih videla sve i ne bih mogla da sanjam.Ako podelim vreme na delove,hoću li onda uspeti da se bolje zagledam u
